Zašto se kasni sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave ? 1Iskustva Kraljeva su predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti Foto: Z. N.

Sporazum je rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave kreiran je normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji. On svojim rešenjima, oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih, pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je, do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi, na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma, evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014. godine nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset godina, u Beogradu, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika.

Trebalo je, najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015. godine, nama su na raspolaganju resursi i, još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima, najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje, olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah posle predstavljanja dokumenta u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Većina, od još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017. godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da je interes čelnika Kraljeva za nastavak proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove smanjenja rizika od katastrofa i razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.