Zašto su se nekada razvodili Jugosloveni?

List Pravda donosi vest sa nadnaslovom „Građanski brak u krizi“ o tome da se četiri stotine brakova razvede godišnje
na odeljenju za građanske brakove pri Novosadskom sudu. Kako se dodaje, na teritoriji novosadskog Apelacionog suda obavezan je građanski brak.

Po definiciji tog zakonodavstva, brak nije ništa drugo do pravno regulisani zajednički život između muža i žene za doživotno vreme. Brak je, pravno uzet, ugovor. Dovoljan je građanski brak, a svako može – po volji – zaključiti posle i crkveni brak, pisala je Pravda. Ali, s druge strane, da bi se zaključio crkveni brak, mora da je prethodno sklopljen građanski.

„Broj građanskih brakova iz dana u dan raste, ali se ni za broj razvedenih ne može reći da je mali. U odeljenju za brakorazvodne sporove pri Okružnom sudu u Novom Sadu godišnje se razvede oko četiri stotine bračnih parova. Postoje, uglavnom, dve vrste
tužbi, pomoću kojih se najbrže dobija razvod braka. Po paragrafu 77, tužba se podiže u slučaju, kad jedna stranka ostavi drugu i onda se raziđu, pošto su odvojeno živele više od šest meseci. Najveći broj parnica vodi se baš uz korišćenje ovog paragrafa, gde je predviđen pristanak obeju strana. Paragraf 80 predviđa tužbu, kad jedna stranka povredi supružansku dužnost (nemoralni život, neispunjavanje bračnih dužnosti ili pak suprotna strana bude osuđena na robiju ili tamnicu ili na zatvor zbog prestupa“, piše Pravda.

Vrlo su retki razvodi, dodaje se, u slučaju obmane, ako se ta obmana odnosi na bitna lična svojstva druge bračne strane.

„Pre nekoliko dana raspravljan je slučaj jedne Slovakinje, koja je odbegla od muža i čitavu godinu dana provela u kući ljubavnika. Na sudu, muž je želeo da dođe do izmirenja, a i mlada Slovakinja nije protiv toga imala ništa. Ali, kad je sudija napomenuo da je takvim njenim postupkom doveden u pitanje opstanak čitave jedne kuće, ona je mirno odgovorila: „Ja mislim, slavni gospodine, da jedna godina nije ama baš ništa!“, navodi se u jednom primeru zašto su se ljudi razvodili.

Inače, nesrećne tašte, svekrve i muževljev šah najviše su se pominjale u tužbama. Ali se dešava, da se iza svega iznetog kao razlog, krije nezadovoljstvo zbog neispunjenog obećanja u pogledu miraza.

Tu je i tekst o tome kako Beograđani mnogo putuju i svuda. Kako su za Pravdu pričali zaposleni na autobuskoj stanici, najviše se putovalo za Božić i Uskrs. Od domaćih destinacija tu su „naše more i Slovenija“, a što se tiče inostranstva iz Beograda se najviše išlo u Italiju, Francusku i Nemačku.

Na naslovnoj strani Pravda piše o dve godine građanskog rata u Španiji, dok na unutrašnjim stranama piše o tome kako hiljade posetilaca iz Južne Srbije, bogalji i bolesni, kleče i mole na grobu Svetog Nauma u nadi na isceljenje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

List Vreme piše da je u carigradskoj Svetoj Sofiji pronađen rečnik srpskog jezika napisan u 15. veku za turske sultane i dvorjane. Dodaje se da je to dokaz da je jezik mnogo upotrebljavan na Porti u Carigradu.

„Pre dolazaka Turaka na Balkansko poluostrvo nijedna država u Evropi nije znala turski jezik. Sve tadašnje države, sa kojima su Turci dolazili u dodir, kao na primer srpska despotovina, bosanska kraljevina, ugarska kraljevina, Vlaška i Moldavija, služile su se u diplomatskoj službi ili srpskim, ili nekim drugim jezikom koji se tada upotrebljavao u tim odnosima u Evropi“, navodi novinar Vremena.

Kako dalje navodi, srpski jezik je počeo da ulazi u upotrebu na Porti jer su dve Srpkinje bile žene turskih vladara – Olivera, kći kneza Lazara a sestra Stevana Visokog, udata je bila za Bajazita Porvog, a druga – kći despota Đurđa Brankovića, Mara koja je bila žena Murata Drugog. One su imale čitavu pratnju iz Srbije, a po osvajanju ovih teritorija od turske strane i veliki broj vojnika bio je srpskog porekla, zbog čega je srpski jezik sve više ulazio u upotrebu u Carigradu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.