Foto: Medija centarDevetog oktobra 1998. godine na kioscima u Kikindi i okolnim mestima po prvi put se pojavio nedeljnik „Kikindske“, a u petak, 13. aprila, izašao je 1000. broj.
Od prvog broja do danas novine su ostale slobodne i svoje, bile su verna hronika grada i severnog Banata u protekle dve decenije, ali i nepokolebljivi glasnik antifašizma i borbe za slobodno društvo.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju večeras će se u organizaciji Novog Optimizma okupiti prijatelji i poštovaoci „Kikindskih“, kao i predstavnici lokalnih medija i pokreta, koji su u podjednako nezavidnom položaju kao i „Kikindske“. „Kikindske“ je osnovao, i danas ih uređuje novinar Željko Bodrožić, koji je tokom 20 godina na svojoj koži osetio sve „draži“ bavljenja nezavisnim novinarstvom.
* Da li je uopšte bilo mirnog perioda za „Kikindske“? Čini mi se, kada nije bilo zabrana i volšebnih poreskih nameta, šikaniranja i hapšenja, bilo je poplavljene redakcije…
– Takav je posao, ni ja ga ne volim, rekao bi Bili Piton. Ne, bez šale, nikada u našem poslu nećete imati miran period, ako ga radite iskreno, slobodno i pošteno, jer ni onom fudbaleru iz Severnobanatske lige nije pravo kad napišete istinu o njegovoj očajnoj igri i on će se brecati na vas i gužvati novine, a kamoli ovim koji su moćni i koji imaju instrumente u svojim rukama da vam zagorčaju život zbog vašeg istraživanja ili stava. E, sad, što je društvo zatucanije i zlovoljnije, ambijent i posledice po slobodne novinare su gore. Tako je i kod nas, manje više, u ove dve prethodne decenije otkako izlaze Kikindske, i hteli – ne hteli, mi u nekom trenutku postajemo predmet osvete i progona, otvorenog ili prikrivenog, žešćeg ili mekšeg, sve zavisi od količine izliva vlasti u mozak onome koji vas je uzeo na zub.
OSUĐUJUĆE PRESUDE KAO NA TRACI
* Bili ste i prvi novinar u zemlji koji je dobio spor protiv države pred Komitetom UN za ljudska prava u NJujorku 2005. godine, kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu 2009. godine.
– Da, i po tome smo poznati, a ti svi slučajevi su došli nakon perioda od pet-šest godina nakon demokratskih promena, kada smo doživljavali da nam nedeljno stižu po jedna ili dve tužbe od moćnih ljudi iz lokala, političara, biznismena, kriminalaca… Kikindske sudije su zauzele stav koji su proklamovali jedan moćni lokalni političar i jedan uticajni lokalni advokat, da nas se treba naučiti pameti, i osuđujuće presude su dolazile kao na traci. Slučaj pred Komitetom UN dogodio se pre nego što smo kao država ratifikovali Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i pre nego što je Sud u Strazburu postao nadležan i za nas. Najveće zasluge imaju pokojna Biljana Kovačević Vučo i njeni saradnici iz Jukoma, koji su nas zastupali i bili uporni u nameri da dokažu da nismo krivi. A sudu u Strazburu smo uputili dva predmeta, koji su po nama bili najflagrantniji primeri gaženja našeg prava na slobodnu reč i mišljenje i ispostavilo se da smo u oba slučaja bili u pravu i pobedili smo državu na međunarodnoj sceni. Tako da u šali često kažem kako smo tih godina u domaćem prvenstvu gubili utakmice, jer su glavne sudije bile potplaćene, a u Kupu UEFA imamo pozitivan skor.
* Uglavnom se novinari i predstavnici građanskih organizacija jedini bore za slobodu medija, a to je problem svih građana. Da li je po vama tokom 90-ih bila veća svest o tome da je sloboda medija jedan od ključnih preduslova za slobodu društva uopšte?
– Tokom devedesetih je ovde živelo više ljudi, čini mi se, a nisam daleko od istine, da je u Kikindi pre 25 godina bilo duplo više stanovnika. I kad ima više ljudi, naći će se više njih koji će stati uz vas i dati vam podršku, naročito ako ima više mladih, koji daju poseban ton i energiju svakom protestu ili akciji. Danas u Kikindi mladih kao da nema, jer neki su zapalili preko, a neki su ostali u Beogradu i Novom Sadu nakon studija i mi smo zakinuti ne samo za broj čitalaca, već i za otvorenu podršku koju smo uvek imali. Obaška što je u poslednjih 15 godina sve počelo da truli i što su ljudi, korak po korak, ulazili u stanje apatije i samoizolacije, a što je u ovim godinama naprednjačke vlasti dostiglo neviđene razmere.
BLOKADA SVIH PRILAZA JAVNOM SEKTORU
* „Kikindske su ostale jedini slobodni medij u Kikindi, pošto su u poslednje dve godine ugašeni jedna televizija, jedan radio i jedan portal, i građani su prepušteni propagandi koju seju naprednjački mediji“ – izjavili ste pre nekoliko meseci. Kako su sad Kikindske?
– Pa, funkcionišemo po sistemu štapa i kanapa. U prve dve godine po dolasku na vlast naprednjaci nam nisu pravili smicalice i gadosti, valjda zbog činjenice što su u vreme kada su bili opozicija mogli kod nas da dobiju prostor za kritiku vlasti i što su uživali kada mi u novinama razvalimo ondašnju moćnu Demokratsku stranku, ali kako su jačali i kako su sve više moći imali u rukama tako je krenula kampanja protiv Kikindskih. I onda su nam prvo banuli poreznici, pa finansijski policajci, sve kao u rutinskoj kontroli, i počelo je razvaljivanje. U to vreme je vlasnik fabrike „Toza Marković“ izvlačio poslednje milione evra iz te fabrike i prebacivao ih na svoje račune u poreskim rajevima širom planete, ali to nije zanimalo naše organe, već im je bilo preče da sede dva meseca u našoj redakciji, koja ima godišnjeg prometa koliko košta jedno prosečno letovanje već malopre pomenutog biznismena. Nekako smo prebrodili poreznike i njihove kazne, a onda su nam blokirali sve prilaze javnom sektoru, takoreći zabranili svim JP i ustanovama da se oglašavaju kod nas, i time zaplašili i mnoge iz privatnog sektora. Uz to, počeli su da obesmišljavaju i konkurse za projektno finansiranje i ta vrata su postala zatvorena za nas, a otvorena za njihove lokalne medije, pa čak i za tabloide iz Beograda. Tako su pre dva meseca na gradskom konkursu Kikindske dobile 50 hiljada dinara za projekat, što je najmanja moguća cifra, a Informer i Srpski telegraf po pola miliona, dok su druge lokalne novine, koje su takoreći bilten SNS-a, dobile podršku od pet miliona dinara.
* Prošle godine ste pokrenuli inicijativu da se nekoliko lokalnih medija udruži i zajedno sa listom Danas uradi jedinstven projekat kao vid pomoći za lokalne novine. Tako su Kikindske objavljene povodom 19 godina postojanja, objavljen je i jedan broj Vranjskih novina, ali projekat nije zaživeo. I pored činjenice da je sada teško naći donatora koji bi pomogao slobodu informisanja, čini se da je ta ideja najrealnija. Da li ćete se i dalje zalagati za nju i raditi, i sa pozicije potpredsednika NUNS-a, na njenoj realizaciji?
– Još uvek se nadam da će taj projekat zaživeti, trenutno je iza njega stalo pet lokalnih, da tako kažem, nedoklanih novina, koje još uvek, uprkos svim nedaćama i pritiscima vlasti, u svojim sredinama šire duh slobodne reči, i taj projekat nije samo pomoć za opstanak tih novina, već i Danasa. I nije u pitanju samo tehničko upakivanje jednih novina u druge, što takođe ima prednosti u današnje vreme besparice, već i ujedinjavanja naših kapaciteta i verujem da bi ta sinergija donela benefite svima, a naročito građanima u tim gradovima.
Učesnici programa u CZKD
Voditelj programa u CZKD-u biće Nenad Kulačin (Dobar Loš Zao, TV Šabac). Učesnici su Tamara Skrozza i Vlatko Sekulović, Peđa Blagojević iz Južnih vesti i Aleksandar Divović, aktivista pokreta otpora u Požegi, Teofil Pančić i Srđan V. Tešin, Slobodan Georgiev i Draža Petrović, Maja Stojanović i Ilir Gaši, Branislav Grubački Guta i drugi…
„Branim Kikindske“ naredne dve nedelje
* Pred kraj prošle godine bilo je evidentno da su nezavisni mediji „dodirnuli dno“. Kako se u toj situaciji uspraviti i pronaći model funkcionisanja a koji nije baziran samo na ogromnom entuzijazmu?
– Mi ćemo pokušati, na predlog naših kolega okupljenih u Grupi za slobodu medija, da preko kampanje „Branim Kikindske“ u narednih nedelju, dve prikupimo neophodna sredstva da se barem nesmetano štampamo i koliko toliko isplaćujemo plate i honorare. To će biti svojevrsna crownfunding kampanja i ja verujem da će Kikinđani, naročito oni koji su negde drugde i koji nemaju priliku da kupuju novine u svom rodnom gradu, podržati akciju i da će se pretplatiti na naše novine. To je jedan način za opstanak lokalnih slobodnih medija, a drugi je značajnija podrška iz demokratskih zemalja Evrope i sveta, koja je zakazala poslednjih godina zbog, kako sam razumeo, nekih viših ciljeva koji se moraju realizovati u saradnji sa režimom Aleksandra Vučića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
