Žene obrazovanije, ali su nezaposlene i manje zarađuju od muškaraca 1Foto: Stefana Savić (arhiva)

Borba za ravnopravnost ovde nije samo pitanje institucija, koje u ovom pogledu znatno zaostaju za državama EU, već i feminističkog pokreta i ženskih nevladinih organizacija. Rod i pitanje rodne ravnopravnosti, međutim, sve češće se u različitim kontekstima koriste kao političko oruđe u borbi protiv demokratije i dostignutih prava i sloboda.

O narativu protiv takozvane „rodne ideologije“, koji se lako može pretvoriti u poziv na ukidanje stečenih prava i jednakosti, govorila je Katarina Lončarević sa Fakulteta političkih nauka na naučnoj konferenciji Rodna ravnopravnost – od jednakih prava do jednakih mogućnosti, održanoj u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

O izazovima i preprekama u urodnjavanju institucija u Srbiji govorila je Zorana Antonijević iz Centra za rodne studije UNS, koja, između ostalog, zapaža postojanje maskulinih centara moći koji većini žena onemogućavaju pristup resursima, znanju i javnoj politici. Kako potcrtava, nije dovoljno imati ženu na poziciji moći, već je neophodno da to bude žena koja neće podržavati mušku dominaciju zarad političkih interesa.

Među učesnicama/ima je bila i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, koja je izlagala o nasilju nad ženama kao kršenju osnovnih prava, Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka razmatrala je višestruku i intersekcionalnu diskriminaciju, Nevena Petrušić i Tanasije Marinković sa pravnih fakulteta u Nišu i u Beogradu govorili su o principima ravnopravnosti kao osnovnom postulatu demokratskog društva.

Na konferenciji je pažnja posvećena i drugim pitanjima rodne ravnopravnosti, kao što je reproduktivno pravo, femicid, ali i rodni disbalans u medijskim objavama kao jedan od eksplicitnih vidova kršenja ženskih prava, što je predstavila profesorka Dubravka Valić Nedeljković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Kostić: U SANU samo 10 odsto žena

Konferenciju Rodna ravnopravnost – od jednakih prava do jednakih mogućnosti otvorili su akademik Tibor Varadi i predsednik SANU Vladimir Kostić. Oni su naveli da rodna ravnopravnost nije činjenica već zadatak, te da razlike koje postoje između muškaraca i žena treba razumeti. „Među članovima SANU tek je 10 odsto žena i ta činjenica, po mom mišljenju, nema prihvatljivo objašnjenje. Ako nešto teši, to je da je kritika takvog stanja potekla iz same SANU i, naravno, prošla je nezapaženo“, istakao je Kostić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.