Foto: J. Dikovic

Veliki broj policajaca obezbedjivao je skup. Proveravali su i snimali skoro svakog građanina i građanku, kao i predstavnike i predstavnice. Bilo je i onih koji ne podržavaju genocid u Srebrenici. Jedan transparent se isticao “Hag – laž”, navodeći i broj navodnih srpskih žrtava “3672 poklanih Srba”. Neki su komentarisali kako na skupu ne odaju poštu srpskim žrtvama. Upravo njima je policija proveravala lične karte. Bilo je i začudjenih prolaznika i prolaznica, ali i stranaca i strankinja koji su znatiželjno fotografisali i snimali skup. Incidenata na sreću nije bilo.

Staša Zajović iz Žena u crnom je izjavila da se nastavlja politika negiranja genocida u Srebrenici, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Na pitanje kako komentariše to što i ove godine neće biti zvaničnika Srbije na komemoraciji u Potočarima, Zajović je odgovorila da oni i ne zaslužuju da dođu u Srebrenicu jer su predstavnici politike devedesetih.

Osim Žena u crnom, na skupu su bili/e predstavnici/e Fonda za humanitarno pravo, Autnomnog ženskog centra, ForumZFD-a, Labrisa, Inicijative mladih za ljudska prava…

Žene u crnom su ranije podsetile da je genocid u Srebrenici najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi, te da je režim Slobodana Miloševića saučesnik genocida jer je pružao ogromnu političku, vojnu i logističko-finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

„Država Srbija je prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. U Haškom tribunalu je dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta. Pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Pred Većem za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu na delu je opstrukcija postupka za zločin u Kravici, gde je 14. jula 1995. ubijeno 1.313 civila, čime se vređa dostojanstvo žrtava. Umesto zadovoljavanja pravde za žrtve, na delu je rehabilitacija i glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca“, ističu u Ženama u crnom.
Kako naglašavaju, u Srbiji je na delu kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva, a tome nesumnjivo doprinosi i uporno odbijanje aktuelnog predsednika Republike Aleksandra Vučića da zločin u Srebrenici imenuje genocidom, u čemu ga slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicije.

Žene u crnom i srodne organizacije i dalje će zahtevati da država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, da se prizna genocid, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo.

Žene u crnom sutra će biti na komemoraciji u Potočarima, gde će, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.