Život na relaciji Niš – Beograd

Svakog dana, od ponedeljka do petka, poslanik Demokratske stranke, Boško Ristić, putuje od Niša do Beograda. Ustaje u pola šest, na put kreće u pola sedam, da bi oko deset do deset ušao u zgradu parlamenta. Dan provodi prisustvovanjem sednicama, a u pauzama, kako kaže, priprema se za raspravu, ili pak rad u odborima, prima građane, pregleda poštu, kontaktira s funkcionerima iz izvršne vlasti, ukazuje na probleme u funkcionisanju institucija, a neretko, priča nam Ristić, pokreće inicijative ili daje podršku inicijativanama. Oko 18 sati, poslanik Ristić kreće nazad do rodnog grada Niša. Kako ističe, sve češće usput svrati na, u poslednje vreme, učestalije tribine u nekom od gradova u Srbiji.
Poslanik Boško Ristić ima 47 godina. Zahvaćen tzv. nju vejv muzičkim pokretom, tokom osamdesetih godina, kaže da u mladosti nije imao uzore, već da je verovao u principe. Osim nju vejva, kao tinejdžer, Ristić je voleo da sluša dens, rege i bluz muzičke pravce. Kaže da je bio među boljim đacima tokom školovanja. Poslanik Ristić nikada nije pušio.

Slučaj Mirjane Šolajić

U svojoj advokatskoj karijeri, Ristić kao posebno važan ističe slučaj Mirjane Šolajić, koja je zbog verbalnog delikta završila na psihijatrijskom odeljenju zatvorske bolnice bez ograničenja trajanja mere. „Deo pravosuđa je organizovano i sistematski kršio njena ljudska prava i nezakonitim izricanjem ovakve mere pokušao da je ućutka i odstrani iz društvene zajednice. Zahvaljujući brzoj reakciji i prihvatanju argumenata koje sam izneo skupštinskom Odboru za pravosuđe, uz ogromnu pomoć medija, vrh pravosuđa je nateran da preispita postupanje sudije i dozvoli obnovu predmeta i ukine nezakonitu meru. Nažalost, vinovnici zloupotrebe pravosudnih funkcija su i dalje na svojim pozicijama iako je postupak protiv Mirjane pravnosnažno obustavljen. To je greška u sistemu i neprincipijelna kolegijalna solidarnost na štetu građana. Postupak za naknadu štete je u toku. Opšti reizbor sudija će, nadam se, otkloniti uzroke. Za to ću se boriti“, kaže Ristić.

Obrazovno usmerenje odvelo je Ristića putem pravnih nauka, baš kao i njegovog oca, poznatog sudiju i advokata. Ristićeva majka radila je kao službenica u regionalnoj izvoznoj firmi. Na Pravni fakultet u Beogradu, upisao se 1979. godine, a diplomirao na 23. rođendan. Dakle, u roku. Poslednji ispit mu je bio iz građanskog procesnog prava.
Studentske dane provodio je tako što je učio minimum pet sati dnevno i to, kako kaže, uz retke izuzetke, od devet do podneva kao i od 17 do 19 sati uveče. Izlazio je s društvom, najčešće u kafe Džoj, sadašnji poznati klub Plastik. Voleo je, kako naglašava, da ide na žurke i u disko vikendom.
„U politiku me uveo moj prijatelj i kolega Vladimir Domazet. Smatram da politiku, pre svega, čine ubeđenja, ideje i doslednost u njihovom ostvarenju. Potrebna je i hrabrost da se saopšte stavovi i putevi za njihovo ostvarenje. Dobra organizacija sve to može ubrzati. Trudim se da odgovorno obavljam svoju funkciju i da budem zainteresovan za probleme i njihovo rešavanje. Često se povećani angažman u politici direktno odražava na lična interesovanja i porodicu“, kaže Ristić pomalo skrušeno zbog te konstatacije.
Ristić kao jedan od ključnih problema našeg društva navodi da Srbija nije uređena u dovoljnoj meri i u skladu sa potrebama građana. „Neophodna je izgradnja novih institucija i povećanje kapaciteta postojećih“, kaže Ristić. On, međutim, ne smatra da je Srbija u vanrednoj situaciji iako zastupa stanovište da je neophodna i tranziciija svesti.
„Jedinstveni nastup proevropskih i demokratskih snaga, bez dnevnopolitičkih kalkulacija bi to ubrzao. Neprihvatljivo je uludo trošenje vremena (života) jer je to jedini resurs koji se nemoze nadoknaditi“, kaže Ristić. I pored mnogih dilema koje su pokrenute raspisivanjem predsedničkih izbora, i pretećim neslaganjem u vladajućoj koaliciji oko tog čina predsednika parlamenta, Ristić očekuje da će većina građana na predstojećim izborima dati podršku politici Borisa Tadića a da DSS takođe prepoznaje u toj politici vrednosti koje treba da podrzi. „Izbor predsednika je nadstranačko pitanje“, kaže Ristić.
Na pitanje zbog da li je „prirodni“ saveznik DS Liberalno demokratska partija a da je trenutno odvajanje u političkom nastupu sticaj okolnosti koje će biti promenjene, Ristić kaže da DS zastupa ideje socijaldemokratije prema političkom kursu koji je opredelio pokojni Zoran Đinđić.
„Osnivači LDP su odstupili od te politike kako bi našli sopstveni identitet, ali nam je evropski kurs zajednički. Neslaganje postoji pre svega u unutrašnjoj politici i po pitanju uređenja države. Ostale političke odrednice LDP su po meni uopštene i nejasne. Insistiranje na pojedinačnim slučajevima od strane LDP je često prenaglaseno u kontekstu prikupljanja političkih poena“, kaže naš sagovornik.
Kao predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije, Ristić kaže da podaci o platama u javnim preduzećima i agencijama pokazuju da je u Srbiji narušen sistem vrednosti, a kod nosilaca javnih funkcija nedostatak osećaja za realnost. „Nužno je smanjiti razlike između plata u javnom sektoru“, kaže Ristić.