Zukorlić: Revizija akreditacija u visokom obrazovanju je neophodna

Deo toga je ispravljen novim Zakonom o visokom obrazovanju, ali se bojim da nam vreme curi. Rok od dve godine, koliko smo dobili za otklanjanje nedostataka teče od februara, a dok ne profunkcioniše Nacionalno akreditaciono telo u novom sastavu proći će još tri meseca, što znači da nam ostaje svega godinu dana – ocenjuje Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije.

On smatra da je prethodna Komisija za akreditaciju (KAPK) radila veoma loše, da je bila „nekorektna, neiskrena i neprofesionalna“, te da je njen cilj bio da „zaštiti lične interese grupe koja je neprikosnoveno vladala više decenija visokim obrazovanje i procesom akreditacije“. „Pre nekoliko dana hrvatski mediji su najavili mogućnost nepriznavanja diploma iz Srbije upravo iz razloga o kojima govorim. Slične najave imamo i u Sloveniji. Reč je o članicama EU i ovo bi se moglo proširi i prema drugim evropskim zemljama što bi imalo izuzetno negativne posledice za kredibilitet našeg visokog školstva“, ocenjuje Zukorlić.

* Vaši kritičari smatraju da vam novi zakon ide naruku, jer ćete uspeti da izdejstvujete akreditaciju Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

– Taj argument je postao toliko besmislen da o njemu nema smisla raspravljati. Moje kritike visokog obrazovanja dosad su potvrdile međunarodne institucije. A ubrzo ćemo se suočiti sa činjenicom da je Internacionalni univerzitet žrtva baš te akademske oligarhije zato što nije pristao da bude deo korumpiranog sistema akreditovanja. Blizu smo da se to potpuno raskrinka. Onog trenutka kad nam budu dostupna sva dokumenta o akreditaciji i kada budemo u prilici da izvršimo reviziju akreditacije, videćete šta će se desiti. Ako ste pažljivo pratili raspravu o problematičnim doktorskim diplomama, ta tema je otvorena nakon što sam ja kao predsednik Odbora za obrazovanje uputio dopis prethodnim predsednicima KAPK-a i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tražeći uvid u dosadašnji tok akreditacije. Oni su nakon toga objavili da postoji veliki broj doktorskih diploma izdatih na ustanovama koje za to nisu imale akreditaciju. Čak se ispostavilo da je veći broj tih diploma sa državnih univerziteta nego sa Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

* Ali ni taj univerzitet nije izuzet.

– Tačno, ali je minoran u odnosu na broj diploma kojima su baš oni davali akreditaciju. Dakle, radi se o selektivnoj primeni pravde. Oni koji su bili bliski Komisiji, bilo kroz korupciju ili neke druge interesne odnose, dobijali su akreditaciju. I u trenutku kada se približavamo otkrivanju šta su radili, objavljuju da su neke diplome problematične. To je samo vrh ledenog brega. U Komisiji za akreditaciju vlada kriminal koji je teško opisati.

* Imate li dokaze za to što govorite i kako je moguće da niko nije odgovarao, ako je sve to tačno?

– Dokazi su trenutno kod njih. Onog trenutka kada se izvrši potpuna primopredaja dužnosti Komisije Nacionalnom akreditacionom telu sve će izaći na videlo. Dokumentacija postoji, nije je moguće uništiti jer je akreditacija kompleksan postupak. Ima mnogo zapisnika koje je nemoguće lažirati i koji će pokazati koliko je bilo korupcije.

* Ko će vršiti uvid u tu dokumentaciju, da li će se Odbor time baviti?

– Ko god bude hteo. Smatram da su svi nadležni organi dužni da izvrše reviziju akreditacije, jer ukoliko novi Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela i nova Komisija za akreditaciju ne podvuku crtu na dosadašnje zloupotrebe, oni će postati saučesnici, jer će sakriti šta su radili prethodni. To, dakle, mogu oni da urade, može i Odbor, ali mislim da će biti posla i za tužilaštvo. Ja se sigurno neću štedeti u dostavljanju dokaza koji do mene budu stigli. Već skupljam dokaze i planiram da ih objavim do kraja leta u publikaciji koja će se zvati „Bela knjiga o visokom obrazovanju u Srbiji“.

* Otkud predstavnik neakreditovanog univerziteta u Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela (NAT)? Da li računate da će „vaš“ čovek da izboksuje akreditaciju Internacionalnog univerziteta?

– On je jedan od sedam članova Upravnog odbora NAT-a. Članovi Upravnog odbora nisu delegirani po predstavničkom principu već ih je imenovala Vlada po jasnoj zakonskoj proceduri i ličnim akademskim i profesionalnim referencama. Profesor Refik Šećibović je ušao u Upravni odbor na predlog Ministarstva prosvete. Besmisleno je osporavati profesora Šećibovića, koji je dokazano ime u nauci. Odgovorno tvrdim da je on najbolji teoretičar obrazovanja na Balkanu s obzirom da ga jako dobro poznajem još od kada bio pomoćnik ministra u Vladi Zorana Đinđića.

* U kom smislu novi zakon garantuje da će se raditi nezavisno? Broj članova koje predlaže država, odnosno Ministarstvo i privredna komora je u NAT-u veći od onih koje delegiraju univerziteti i visoke škole.

– Ko je odlučio da komora predstavlja državu? Upravo je ENKVA uslovila ulazak predstavnika komore. Trebalo je da uđu i studenti, ja sam se za to zalagao, ali nažalost nije bilo volje. Zašto ne možemo kazati da Vlada i KONUS imaju većinu, ako se slažu o nekim pitanjima? Ovaj zakon je doneo kvalitativan pomak da niko nema monopol, a dosad je bio slučaj da staleška, interesna organizacija, koju nisu činili univerzitetu već grupa ljudi, ima apsolutni monopol u donošenju svih strateških odluka vezanih za visoko obrazovanje.

* Rekli ste da u obrazovanju ima dosta problema. Čime će se Odbor baviti u narednom periodu?

– Za dve godine bavljenja ovim poslom shvatio sam da je kao posledica oligarhijskog vladanja obrazovanjem Ministarstvo prosvete bilo neka vrsta predstavničkog organa interesnih grupa u tom sektoru, i oni su upošljavali prema svojoj težini i snazi svoje ljude, od administrativnih pozicija do pomoćnika ministra. Zato je teško obračunati se sa svim njihovim predstavnicima u Ministarstvu koji su veoma moćni. Zato se suočavamo sa teškoćama da za svako pitanje koje delegiramo Ministarstvu iscuri energija za njegovo rešavanje… neki pravnik ili inspektor nešto zadržava, pomoćnik nekoga brani… Odbor je zatrpan pritužbama, stalno nam stižu materijali i mi smo dužni da to ispitamo. Ali nisam optimista, jer ako Vlada i Ministarstvo nemaju kapacitet da se efikasno obračunaju sa rektorom Univerziteta u Kragujevcu koji se ponaša drsko, bahato, koji ne poštuje minimum ljudskih, a kamoli pravnih normi, kako ćemo ispitati slučajeve korupcije i zloupotreba koji nisu tako očigledni. Uočavam da imamo strateške probleme sa obrazovanjem. Ono je ušlo u neku vrstu letargije, apatije, kao i društvo u svim ostalim segmentima, ali kada to zahvati obrazovanje male su šanse da se povratimo. Ovde se obrazovanje doživljava kao budžetski korisnik koji ne donosi prihode. To je pogrešan pristup, brojni problemi u društvu se mogu zaustaviti reformom obrazovanja. Ali to ne treba da budu kozmetičke promene kao što je bilo dosad. Deo problema se može rešiti kroz novu strategiju obrazovanja, ali to nije pitanje forme već odlučnost da se izmeni pristup obrazovanju gde će učenik i student postati centralne figure škole i univerziteta, a ne profesori. Još jedan problem je što naš sistem ne prepoznaje talente. Mi talente nivelišemo prema proseku. A za bilo koju vrstu reforme i iskoraka neophodno je naći novu energiju. Po meni su to talenti koji su neiskorišćeni.

* Zašto se Odbor nikad nije pozabavio temom plagiranih doktorskih diploma?

– Mi smo se tom temom bavili općenito. Za Odbor je jednako bitno pitanje diploma političara i bilo kog drugog. Do nas stižu različiti dopisi, a da bismo neku temu stavili na dnevni red najpre tražimo informacije nadležnih, uglavnom od Ministarstva prosvete. Naša nadležnost je da iniciramo, ukazujemo…Za vreme mog mandata nismo dobili dopise koji se odnose na neku pojedinačnu diplomu, kao što je to stiglo do medija.

* Koliko je realno da Odbor u sadašnjem odnosu snaga apeluje na univerzitete da reše slučajeve osporenih diploma političara?

– Realno je u meri ličnog kredibiliteta. Iako sam u partnerstvu sa vladajućom većinom od mene ćete često čuti kritičke tonove. Kada sam pravio dogovor o partnerstvu sa predsednikom najveće stranke, ja sam pravio dogovor o principijelnim pitanjima, jasno naglasivši da ću zadržati pravo da kažem svoje mišljenje o važnim pitanjima. Ali da bi Odbor mogao ozbiljnije da pokreće, između ostalog i ta pitanja, moramo dovršiti postupak oslobađanja visokog obrazovanja do oligarhija koje njime vladaju.

Odgovornost za trošenje budžetskog novca

* Na dnevni red uskoro dolazi i pitanje finansiranja visokog obrazovanja.

– Pitanje odgovornosti za trošenje novca koji su državni univerziteti dobijali od države se nikad nije postavljao, a kada sam ja to pitanje postavio kao predsednik Odbora, tražena je moja smena. Ne postoji niko ko je autonoman od odgovornosti za novac dobijen iz budžeta. Ukoliko bi neko podneo ustavnu žalbu zašto studenti privatnih univerziteta nemaju pravo na budžetsko finansiranje, zakon bi sigurno pao ako bi Ustavni sud korektno presudio. NJihovi roditelji jednako plaćaju porez iz koga se finansiraju državni univerziteti. Ovo pitanje ćemo morati da rešimo. Imate državne univerzitete koji prodaju visoko obrazovanje na tržištu, a pritom dobijaju sredstva od države i imate privatne koji to isto rade i moraju sami da nabave novac. To je neravnopravna utakmica i dok se ovo pitanje ne reši ne možete kriviti privatne univerzitete uobičajenom optužbom da su manje kvalitetni. Naravno da se studenti bore za budžetsko finansiranje i da oni koji se ne upišu na državne, idu na privatne univerzitete. Dakle, vi u startu diskriminišete privatne univerzitete jer oni moraju da dobiju studente koji plaćaju školarinu.