To se i vidi na istaknutim cenama, ali dok je upadljivo obaveštenje da je proizvod na akciji, sitnim slovima piše i stara cena.

Trgovci tvrde da je reč o informatičkim greškama i da sami prodavci to ispravljaju čim primete. Oni kažu da tu nema nikakve zle namere i da ove greške nisu ni u interesu kupaca niti prodavaca.

Međutim, javnost nema baš mnogo razumevanja za ove greške, a kupci podozrevaju skrivene namere, odnosno veću prodaju bez ikakvog stvarnog popusta.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na upit Danasa ističu da svako prividno sniženje ima elemenata obmane potrošača i može biti vid nepoštene poslovne prakse.

„Posebno u delu cenovnog sniženja koje u ovom slučaju i ne postoji jer se iznosi zaokružuju na jedan dinar pa je samim tim ovakav vid sniženja nesprovodiv“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva.

Oni ističu da je u 2017. godini tržišna inspekcija do sada obavila 186 inspekcijskih nadzora u pet najvećih trgovinskih lanaca (Deleze, Metro, Univereksport, Merkator S i Idea) i da je podneto 29 zahteva za prekršaje nadležnom sudu. Najčešći su prekršaji odredaba Zakona o zaštiti potrošača.

„Najveći broj ovih zahteva još nije rešen na sudu, a opseg izrečenih kazni od predmeta koji su završeni kreću se od opomene do novčanih kazni od 500.000 dinara“, kažu u Ministarstvu.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe da se ovakve stvari godinama ponavljaju i da oni to redovno objavljuju na svom sajtu i Fejsbuk strani, ali da od toga nema vajde.

„To je takozvani neuro marketing, gde se akcijama podstiče prodaja. Kupci zapaze velikim slovima istaknutu akciju, a ne obraćaju pažnju na cenu. Tržišna inspekcija bi trebalo time da se bavi. Mi već tri godine tražimo da se uvedu prekršajni nalozi, da inspektori na licu mesta propišu kazne, ali nema izmena u zakonima“, napominje Papović dodajući da su sudovi spori i nakon dve godine većina tih prekršajnih prijava tržišne inspekcije zastareva.

Ova praksa je posebno učestala u vreme potrošačke groznice pred praznike, kada prema rečima Denisa Perinčića, predsednika Republičke unije potrošača, trgovci manipulišu euforijom kupaca.

„To je period da se nametne neželjena kupovina, jer kupci slabo gledaju cene, a privlači ih akcija. Potrošači vole da kupuju na akciji, osećaju se dobro kad kupe nešto na akciji, jer misle da su ućarili. Ali često bude „brzo kupiš – natenane se kaješ“, ističe Perinčić.

On ukazuje i na obmane kada se roba stavi na popuste do određenog roka, na primer Nove godine, a onda posle stave još veći popust jer je roba ostala neprodata. Takođe, prema zakonu o zaštiti potrošača nije dozvoljeno ni da akcije traju duže od redovne prodaje, ali i to se često dešava.