Foto: Aleksandar Veljković

U ekonomijama u okruženju sa kojima možemo da se poredimo minimalna zarada iznosi od 45 odsto do 53 odsto prosečne zarade i to u BiH 208 evra, u Hrvatskoj 366, u Bugarskoj 261, u Rumuniji 408 evra, navodi se u saopštenju Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.

U saopštenju se dalje navodi da je u Srbiji, za puno radno vreme, minimalna zarada 24.882 dinara ili 210 evra.

Prosečna zarada u ovoj godini porasla je za 6,9 odsto, cene su povećane za 2,9 odsto, minimalna potroščka korpa iznosi 36.000 dinara, rast prihoda u privredi povećan je za 8,3 odsto, kapital je uvećan za 5,2 odsto, svaki zaposleni u privredi prosečno je doneo gazdama dobit od 500.000 dinara i što je najvažnije BDP raste oko 4,5 odsto. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podseća da minimalnu zaradu prima 350.000 radnika, od toga oko 50.000 u državnim preduzećima.

ASNS, polazeći od nesporne činjenice da je minimalna zarada pre svega socijalna pa tek onda ekonomska kategorija, zalaže se za određivanje minimalne zarade u relativnom iznosu u visini minimalne potrošačke korpe i ona bi se automatski korigovala tokom godine. Ekonomski to nije toliko nerealno kao što se na prvi pogled čini, dovoljno je da se država odrekne svog dela poreza na minimalnu zaradu i neznatno koriguje neoporezivi iznos zarada.

U svakom slučaju, na osnovu poznatih ekonomskih pokazatelja i njihovom projekcijom na 2019. godinu za koju se minimalna zarada i određuje, u uslovima postojećim poreskim opterećenja, minimalna zarada za 2019. godinu ne može da bude manja od 27.870 dinara ili 160 dinara po radnom satu što je povećanje od 12 odsto, a realno i održivo minimalna zarada za 2019. godinu trebalo bi da iznosi 28.365 dinara ( 163 dinara po radnom satu), što bi bilo povećanje za 14 odsto.