Daleko bolji rezultat, kako se može zaključiti iz upravo objavljenog izveštaja Narodne banke Srbije, praćen je nizom mera koje su banke preduzele krajem prošle godine, a koje su imale za cilj da utegnu bilanse.

S jedne strane, prionule su na štednju, smanjivanje broja ekspozitura i broja zaposlenih, dok su s druge strane proknjižile veliki deo problematičnih potraživanja iz prošlosti, što je u nekolicini njih dovelo do velikih jednokratnih gubitaka. To bi, međutim, trebalo da im omogući da ove godine krenu „od nule“ i 2016. završe za daleko boljim finansijskim učinkom.

U prvom tromesečju ove godine banke su prikazale manji procenat problematičnih kredita – 20,9 odsto prema 21,6 odsto na kraju decembra. Prinos na kapital i prinos na aktivu (aktiva su svi plasmani banaka) su drastično povećani, iako je kamatna marža u odnosu na aktivu nešto pala (sa 4,3 na 4,1 odsto). Treba ipak primetiti da banke uglavnom tek u decembru knjiže većinu gubitaka, prikazujući ružičastije bilanse tokom godine od stvarnih, tako da ovako dobri pokazatelji profitabilnosti možda neće opstati do kraja godine.

Zanimljivo je, inače, da su, uprkos smanjenju broja zaposlenih, rashodi za plate kao udeo ukupnih rashoda, povećani. To ipak ne znači da su plate u bankama porasle, već je verovatnije da su banke više smanjile svoje druge troškove.

Tako je u prva tri meseca zatvoreno 20 ekspozitura (ali je i otvoreno sedam filijala), dok je broj radnika u bankama smanjen za 82. Podignuta je i adekvatnost kapitala na 21,5 odsto (prema ranijih 20,9), pri čemu samo dve banke sada imaju adekvatnost manju od 15 odsto (zakonski minimum je 12 procenata). Te dve banke, inače, imaju potpuno zanemarljiv tržišni udeo.

Prošlu godinu je 13 banaka (od 30 koliko ih ima u Srbiji) završilo sa gubitkom, dok je u prva tri meseca ove godine samo sedam banaka iskazalo gubitak, i to samo male banke koje zajedno imaju tržišno učešće od tek tri odsto. U 2015. su banke koje su godinu završile ispod crte držale oko 28 odsto tržišnog kolača, uglavnom zahvaljujući tome što je tada jedna velika banka proknjižila ogroman deo nenaplativih kredita. Ipak, teško da će do kraja godine broj banaka u minusu ostati na samo sedam, jer je tako dobar rezultat poslednji put zabeležen još 2008. godine.

Zahvaljujući smanjenjima referentne kamatne stope NBS, prosečne kamate na dinarske kredite bile su u kontinuiranom padu još od početka 2015. godine. Što se tiče kredita stanovništvu to se ni do kraja marta nije promenilo, ali su baš u tom mesecu osetno skočile kamate na dinarske zajmove privredi, što je dovelo do ukupnog rasta kamata. Novo i za mnoge iznenađujuće sniženje repo stope za 0,25 odsto, koje je NBS izglasala na poslednjoj sednici Izvršnog odbora prošle nedelje, trebalo bi da utiče na to da u trećem tromesečju ove godine bude nastavljen pad kamata i za privredu ili da bar ne bude daljeg rasta.

Niske kamate

Dok su niska referentna stopa i niska inflacija dobre za građane koji bi da uzmu kredite, dotle se štediše možda i ne raduju ovakvoj stabilnosti, jer ona znači i male kamate na depozite. Tako štednja u dinarima građanima donosi nešto manje od četiri odsto kamate godišnje (privredi oko tri odsto), dok dinarski krediti stižu uz kamate od nešto ispod 13 odsto za građane i oko deset odsto za privredu. Kod evro kredita, kamate su malo iznad pet odsto za građane i oko četiri procenta za privredu, dok štednja donosi manje od jedan odsto prinosa stanovništvu i samo pola odsto preduzećima.