Bez subvencija Er Srbija i dalje u debelom minusu 1Foto: FoNet/ Action Global Communicatio

Nažalost, kao i 2016, i u prošloj godini ova kompanija koja je 51 odsto u vlasništvu Srbije, a 49 odsto Etihad ervejza, dobila je od države više subvencija nego što je ostvarila profita. Nameće se zaključak da bi bez pomoći države Er Srbija i prošlu godinu završila u minusu.

Naime, pozitivno je što je subvencija države od 2,46 milijarde dinara (20,8 miliona evra) proknjižena kao poslovni prihod u bilansu uspeha dvostruko manja nego 2016. godine. Doduše, u napomenama uz finansijski izveštaj navodi se i 1,4 milijardi dinara (12 miliona evra) koje je kompanija dobila od Republike Srbije „u cilju podsticaja i razvoja turizma i opšte povezanosti Srbije u skladu sa Strategijom razvoja turizma“, a koje je kompanija prikazala kao umanjenje već nastalih troškova. Ostaje nejasno da li je ovih 12 miliona evra već uključeno u onih 21 milion državne pomoći ili je pak državna pomoć u 2017. godini faktički iznosila 33 miliona evra. Ukupno na kraju 2017. godine računovodstveno se vodi da je državna pomoć Er Srbiji dostigla 12,3 milijarde dinara (na stavci dugoročnih obaveza) i 2,5 milijardi dinara na stavci pasivna vremenska razgraničenja gde se vode unapred naplaćeni prihodi. Takođe, Er Srbija je u januaru 2017. godine dobila kredit od državnog Fonda za razvoj od 14 miliona evra sa rokom dospeća od 18 meseci i kamatnom stopom od 3,5 odsto godišnje. Ostaje pitanje da li i tu ima elemenata državne pomoći s obzirom da je recimo tokom 2015. i 2016. godine Er Srbija uzela dva zajma od Etihada od 56,5 miliona, odnosno 63 miliona dolara. Ovi zajmovi su odobreni sa kamatnim stopama od 6,06 odsto i 6,95 odsto, ali što je najskuplje na njih je obračunat trošak transakcije od 6,55 odsto ili ukupno oko 8,4 miliona dolara. Sad ostaje pitanje da li kredit od arapskog partnera dat po tržišnim uslovima, pa je onda kredit Fonda za razvoj državna pomoć ili je Fond za razvoj dao pare po tržišnim uslovima, a Er Srbija preskupo plaća kredit Arapima.

Kako bilo poslovanje Er Srbije je, barem finansijski, značajno unapređeno u odnosu na 2016. godinu s obzirom da su prihodi od prodaje povećani za 1,3 milijarde dinara na 31,4 milijarde (ili četiri odsto), dok su istovremeno poslovni rashodi smanjeni sa 21,8 na 19 milijardi dinara (14,7 odsto). Restrukturiranje kompanije koje su mnogi okarakterisali kao prelazak u lou-kost doneo je poprilično smanjenje troškova. Tu se ističe smanjenje troškova za plate za 350 miliona dinara, za ketering je potrošeno 252 miliona dinara, a za reklame 136 miliona dinara manje. Najveća ušteda je napravljena na stavci troškovi intelektualnih i konsalting usluga koji su smanjeni za skoro pola milijarde dinara (sa 702 na 250 miliona dinara) mada nema detaljnijeg obrazloženja o kakvim se to uslugama radi niti ko ih je pružao.

U svakom slučaju poslovni dobitak kompanije je u 2017. godini iznosio 947,5 miliona dinara, dok je prethodnu godinu iz poslovanja zabeležen gubitak od 308 miliona dinara uprkos 40 miliona evra subvencija. Takođe u finansijskom delu bilansa je ostvarena dobit od 205 miliona naspram gubitka od 500 miliona dinara iz 2016. godine. Za uspeh u ovom delu poslovanja zaslužne su pre svega pozitivne kursne razlike nastale zahvaljujući jačanju dinara u odnosu na evro za četiri odsto i u odnosu na dolar za 15 odsto u 2017.

Na kraju je to rezultovalo neto dobiti od 1,9 milijardi dinara. Međutim, na ovu dobit plaćen je porez na dobit od svega 66.000 dinara s obzirom da Er Srbija ima ogromne poreske gubitke i poreske kredite. Izvesno je da kakav god rezultat ostvari u 2018. porez na dobit neće biti plaćen, jer ima neiskorišćenih poreskih gubitaka više od 12 milijardi dinara.

Manje letova veća efikasnost

Er Srbija je u 2017. prevezla 2,62 miliona putnika što je na nivou prethodne godine, odnosno svega 5.000 manje. Istovremeno povećana je iskorišćenost kapaciteta sa 72,4 na 73,4 odsto. Istovremeno je smanjen broj letova za šest odsto, sa 16.561 na 15.594 i broj destinacija sa 44 na 42. Zarađivačka sposobnost preduzeća tzv. EBITDAR je iznosila 6,5 milijardi dinara što je rast od 20 odsto, ostvarena uglavnom na konto manjih rashoda i pozitivnih kursnih razlika.