Foto: EPA-EFE/ ANATOLY MALTSEV

Naime, početkom februara Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike i Dušan Bajatović, direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ izjavili su da očekuju da radovi na izgradnji Turskog toka kroz Srbiju počnu krajem marta ili početkom aprila. S obzirom da do tog roka nije ostalo još puno vremena a da Evropska komisija nije dala „zeleno svetlo“ za sprovođenje tog projekta, postavlja se pitanje da li su srpski zvaničnici pravilno procenili kada bi radovi mogli da startuju i da li će ih uopšte biti.

Stručna javnost smatra da radovi mogu početi do roka koji je zadat samo u slučaju da Srbija sama sopstvenim sredstvima počne da gradi nacionalni gasovod koji bi potom, ako Turski tok kroz Srbiju zaživi, mogao postati njegov sastavni deo.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da su izjave Antića i Bajatovića date u dnevno političke svrhe, kao što to u Srbiji, kako kaže, obično biva, ali to ne znači da radovi zaista ne mogu da počnu u vreme kada je nagovešteno ako Srbija ima dovoljno novca za to.

– Sasvim je jasno da se ne može očekivati da Evropska unija ne poštuje pravila koja je propisala na svojoj teritoriji, sve dok eventualno ne donese odluku da ih izmeni. Zbog toga je zvanično i stopirana izgradnja Južnog toka, jer je vlasnik gasovoda istovremeno bio i proizvođač gasa. Istini za volju, to i nije odgovaralo istini, jer je Južni tok trebalo da gradi više kompanija od kojih je većina iz zemalja Evropske unije, ali one nisu imale dovoljno snage da se izbore za ostvarenje tog projekta, kao što je uspešno urađeno kada je reč o izgradnji gasovoda Severni tok. Očito je da Moskva ovog puta od svojih partnera očekuje da se i oni sami aktivnije uključe u borbu za izgradnju zajedničkog projekta – ističe naš sagovornik.

On dodaje da Srbija u konkretnom slučaju može da uradi ono što je već preduzela Bugarska.

– Bugari su počeli da grade na trasi Turskog toka nacionalni gasovod koji može postati njegov deo ako projekat bude odobren. Drugim rečima, ako Srbija ima dovoljno sredstava da sama izgradi gasovod kroz svoju teritoriju, zamišljenom trasom Turskog toka, nikakve odluke Evropske unije ne mogu to da zaustave – ističe Bušatlija.

Sa njegovim mišljenjem slaže se privatizacioni savetnik Branko Pavlović.

– Izjavu Lavrova treba posmatrati kao želju Moskve da se izvrši pritisak na Bugarsku da ta zemlja otvoreno zatraži od Evropske unije da projekat Turski tok bude odobren i realizovan. To znači da Srbija treba da sačeka i vidi dokle će se ići sa izgradnjom gasovoda kroz teritoriju Bugarske. Ako ga Bugarska izgradi, to bi trebalo da uradi i Srbija pod uslovom da je obezbeđeno dovoljno novca za te potrebe – ističe Pavlović.

Misteriozna obeležavanja

Žitelji sela u okolini Titela obavestili su redakciju Danasa da su nedavno „nepoznati radnici“ koji su se dovezli „crnim džipovima“ na njihovim imanjima „nešto obeležavali“ i pri tome oštetili zemljište i onemogućili poljoprivrednu proizvodnju na njemu. „Ne znamo ko je to uradio i zašto. Inače, obeleženi deo terena nalazi se na trasi nekadašnjeg Južnog toka. Na osnovu toga sumnjamo da su sada obeležavanja urađena za potrebe Turskog toka. Nemamo ništa protiv njegove izgradnje, samo želimo da nas nadležni obaveste kada nešto rade na našoj zemlji i da nam se nadoknadi naneta šteta“, rekao je za Danas jedan od poljoprivrednika. Pitali smo nadležne u Ministarstvu energetike da li znaju nešto o tome, ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili nikakav odgovor.

Povezani tekstovi