Dalji potezi zavise od inflatornih pritisaka

Prva reakcija Narodne banke Srbije na budžet kojim je nivo javne potrošnje povećan za 27,4 odsto, a Srbija ponovo, posle dve godine dovedena u poziciji da ima deficitarno finansiranje, bila je odluka da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 9,5 odsto. Iako su, posle oštrih upozorenja guvernera Radovana Jelašića, mnogi očekivali da će centralna banka odmah posegnuti za povećanjem restriktivnosti monetarne politike, očito su u NBS procenili da za sada za to nema razloga. Naime, bazna inflacija i dalje je znatno ispod donje granice planiranog raspona za ovu godinu, jer su cene na koje politika NBS ima uticaja, porasle na međugodišnjem nivou za 2,8 odsto i pored toga što je junski rast bazne inflacije bio visok u poređenju sa prethodnim mesecima (kada se kretao u rasponu od 0,1-0,3 odsto). Najveći uticaj na to imali su indirektni efekti poskupljenja električne energije u maju i derivata u junu, kao i rast drugih cena pod kontrolom države. Iako je međugodišnji rast bazne inflacije niži nego prethodnog meseca, kada je iznosio tri odsto, ekonomski analitičari okupljeni oko publikacije Makroekonomske analize i trendovi s pravom upozoravaju na to da u korpi baznih cena raste broj proizvoda koji poskupljuju. Majska slika je, istina, nešto popravljena ali to ne znači da su pritisci na rast cena eliminisani. Pre je to, kako procenjuju eksperti, efekat uspešne sterilizacije viška likvidnosti nego «cenovni» zaokret, i otuda prognoze da će julska i avgustovska bazna i ukupna inflacija biti daleko iznad dosadašnjeg proseka od 0,46 odnosno 0,85 odsto.
Od toga očito strahuje i NBS, jer osim neizvesnosti u pogledu spoljnih pritisaka, posebno zbog dinamičnih kretanja cene nafte na svetskom tržištu, usvojena budžetska potrošnja za ovu godinu neće doprineti smanjivanju inflatornih očekivanja. Naprotiv, zajedno sa ostvarenim visokim rastom zarada u proteklim mesecima, uticaće da se inflatorna očekivanja i pritisci povećaju u drugom delu godine. Guverner Jelašić upozorava i da se «budžet, istina, utvrđuje za celu godinu, ali da će se rast javne potrošnje, koji je do sada držan pod kontrolom, preliti u drugom delu godine». Svi ovi faktori, po oceni NBS i bez relaksacije monetarne politike, uticaće u narednim mesecima na povećanje bazne inflacije, približavajući je donjoj granici ciljanog raspona – nivou od četiri odsto.
Prvi signali da će se ovaj scenario vrlo brzo realizovati, stigli su od gradskih i opštinskih vlasti u Srbiji. Već prvog dana jula osvanule su nove cene javnog prevoza, taksa, obdaništa, parkirališta. Pri tom je u nove cenovnike, od kojih su neki već korigovani početkom godine, ugrađena ne samo planirana godišnja inflacija od 6,5 odsto, nego i koji procenat više. S druge strane, kako najavljuje minsitar finansija Mirko Cvetković, rast plata koji je ove godine najviše doprineo jačanju inflatornih pritisaka, ne samo da neće biti zaustavljen u narednim mesecima nego, i ni naredne godine, uprkos svim preporukama ekonomske struke.
Narodna banka će, prema rečima Jelašića, pažljivo pratiti rast javne potrošnje i njen uticaj na povećanje agregatne tražnje, i preko toga i na kretanje inflacije.
– Preduzećemo sve mere kako bismo održali inflaciju između četiri i osam odsto ove, odnosno tri i šest odsto naredne godine. To možemo učiniti tako što ćemo na inflatorne pritiske reagovati većom referentnom kamatnom stopom, povećanjem obaveznih rezervi ili kombinacijom ovih mera. U svakom slučaju, rezultat će biti poskupljenje kredita posle perioda u kome su za šest meseci prosečne kamate pale sa 19 na 13 odsto. Da smo imali suficit u državnoj kasi mogli bismo da nastavimo sa relaksiranjem monetarne politike. Ovako, ako država dodatno ubacuje novac u mašinu, neko taj višak mora da povlači, ukoliko ne želimo da se inflacija ponovo razbukti – objašanjava Jelašić, nadajući se, kao i ministar finansija, da planirani rashodi za plate i NIP u budžetu do kraja ove godine, ipak, neće u potpunosti biti realizovani.