Foto: FoNet/ Nenad Đorđević (Ilustracija)

S obzirom da su svi pokazatelji upoređeni sa prosekom EU u oči upada koliko je ovaj region daleko od standarda Unije. Recimo, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika EU u 2017. godini iznosio je 30.000 evra. S druge strane, ne računajući Tursku, najveći BDP po stanovniku imala je Crna Gora 6.900 evra, a zatim Srbija sa 5.600 evra, 5,3 puta manje od proseka EU. Treba napomenuti da je BDP po stanovniku Srbije tokom 2018. godine porastao na 6.100 evra.

Ostale zemlje debelo zaostaju, pa tako Makedonci imaju 4.800 evra po čoveku, BiH 4.400, a Albanija svega 4.000 evra. Na začelju je Kosovo sa 3.600 evra po stanovniku što je čak 8,3 puta manje od proseka Unije.

S druge strane, u poslednjih 10 godina (2007-2017) BDP po stanovniku EU je porastao za 15 odsto, dok je na Kosovu rast iznosio 89 odsto (od 2009. do 2017). Po ovom parametru Srbija je nažalost poslednja u regionu sa decenijskim rastom od svega 30 odsto, duplo manjim od Severne Makedonije na primer. Opet to je bilo dvostruko veće od rasta EU. Slična je situacija i kada se gleda realni rast BDP-a. Za deset godina EU ga je povećala 8,6 odsto, Srbija za oko 15 odsto, a Turska celih 63 odsto.

Gledajući strukturu stvaranja bruto dodate vrednosti, kao razlike između vrednosti svega novostvorenog i potrošenog u jednoj godini, očigledno je da zemlje kandidati imaju daleko veći udeo poljoprivrede, a uglavnom manji udeo usluga u stvaranju BDP-a u odnosu na EU.

Zanimljivo je i da poljoprivreda sa svega 1,7 odsto doprinosi BDP-u EU, dok je u Srbiji oko 10 odsto, a u Albaniji skoro 22 odsto. Takođe je zanimljivo i da Srbija ima najveći udeo industrije u BDP-u, kako u regionu tako i u odnosu na EU. Tako industrija učestvuje sa 26,5 odsto u stvaranju srpskog BDP-a, dok je u EU to ispod 20 odsto. Ovo bi moglo da baci i drugo svetlo na tvrdnje kako je Srbiji potrebna industrijalizacija kako bi dostigla evropsku privredu. S druge strane u EU usluge dominiraju sa 73 odsto, dok u Srbiji učestvuju sa nešto preko 60 odsto u stvaranju BDP-a.

Period koji je Eurostat pokrio svojim izveštajem obeležila je svetska finansijska kriza koja je izbila 2008. godine, a oporavak od krize najbolje se vidi u promenama u spoljnoj trgovini odnosno trgovinskom deficitu. U 2018. u odnosu na 2008. godinu izvoz Srbije je udvostručen, sa sedam na 15,6 milijardi evra, dok je uvoz povećan sa 15,5 na 20 milijardi evra. Otuda je Srbija u protekloj deceniji zabeležila i najveće smanjenje deficita, sa 8,5 milijardi 2008. na 4,4 milijarde deset godina godine.

Ipak to je i dalje najveći deficit (u apsolutnom iznosu) u regionu, ne računajući Tursku. Posebno je dobar rezultat Srbija ostvarila u razmeni sa EU. Od deficita od 4,4 milijarde evra 2008. godine došli smo do manjka od 752 miliona evra prošle godine. I druge zemlje su smanjile deficite sa EU u poslednjih desetak godina.

Makedonija je sa deficita od pola milijarde došla čak do suficita od 23 miliona evra. Turska je sa deficita od čak 7,5 milijardi došla do suficita u trgovini sa EU od skoro tri milijarde evra. Pored toga, Srbija je ubedljivo najznačajnija investiciona destinacija u regionu sa 2,4 milijarde neto stranih direktnih investicija u 2017. Ostatak Zapadnog Balkana privukao je oko 2,1 milijardi evra te godine.

Međutim, to je za stotinak miliona evra manje nego što je iznosio neto priliv investicija 2007. godine. Ne računajući odlive, bruto priliv SDI u 2007. bio je za 650 miliona evra veći nego u 2017. godini.

Prvi po nejednakosti

Najvažnija statistika je verovatno ona koja pokazuje demografska kretanja, a ona nikako nije povoljna za Srbiju. Srbija je u 2017. imala, posle BiH, najnižu stopu rođenih na 1.000 stanovnika, svega 9,2, manje i od proseka EU (9,9/1.000). S druge strane stopa smrtnosti je najveća sa 14,8 na 1.000 stanovnika. Na drugom kraju spektra je Kosovo sa 16,8 rođenih na 1.000 stanovnika i 5,4 umrlih.

Pored toga Srbija ima najveću nejednakost dohotka u regionu, a odmah iza Turske. Naime, dok 20 odsto najbogatijih u EU imaju 5,1 puta veći dohodak od najsiromašnije petine, u Srbiji je ta razlika 9,4 puta. I sve ostale zemlje u regionu imaju veću nejednakost, ali dok su je u prethodnih pet godina (od 2012.) oni smanjivali, u Srbiji se povećavala. Po još jednom neslavnom pokazatelju smo na prvom mestu, a to je rizik od siromaštva u kom se nalazi 25,6 odsto stanovnika Srbije, dok je najniži u BiH 16,9 odsto koliko je i u EU.

Povezani tekstovi