Država daje za zapošljavanje pet puta manje od obećanog u strategiji 1Foto: Beta/AP

On je najavio da je za 2020. godinu opredeljeno 3,7 milijardi dinara za mere aktivne politike zapošljavanja, za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz budžeta je izdvojeno 550 miliona dinara, dok je preko programa IPA 2013 obezbeđeno 23,6 miliona dinara.

Ovo je manje novca nego prošle godine kada je izdvojeno za mere aktivne politike zapošljavanja četiri milijarde plus 550 miliona za podsticaje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a otprilike na nivou 2018. godine kada je potrošeno 3,65 milijarde dinara i dodatnih 550 miliona za osobe s invaliditetom. Sve ukupno ovo je daleko manje od onoga što je predviđeno nacionalnom Strategijom zapošljavanja od 2011. do 2020. godine.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da se radi o programima koji se uglavnom sprovode preko Nacionalne službe zapošljavanja i to su prekvalifikacije, dokvalifikacije, treninzi, eventualno javni radovi.

„Država je u strategiji zapošljavanja do 2020. godine rekla da će povećavati izdvajanja za zapošljavanje da bi do 2020. godine oni dostigli 0,5 odsto BDP-a. Umesto toga ta sredstva su smanjivana i sada su ispod 0,1 odsto BDP-a. To je jako
mali novac da bi dao neke rezultate“, napominje ona.

Tako malima izdvajanjima, prema njenim rečima, država je pokazala da nikada nije odlučila da prihvati strategiju. U međuvremenu, programi su sprovođeni, čak su i stranci davali novac za mere aktivnog zapošljavanja, pre svega nemačke i švajcarske institucije za dualno zapošljavanje.

Ipak, država očigledno da nije imala previše volje da uloži više novca u pripremu ljudi koji se nalaze na birou za nezaposlene za tržište rada.

U poslednjih pet godina na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje smanjuje se broj nezaposlenih i u 2019. i njih je bilo 529.508. Koliko je optimistična izjava Đorđevića da će skoro 130.000 ljudi moći da nađe posao preko NSZ pokazuje i to da je 2019. smanjen broj nezaposlenih u NSZ za nešto više od 53.500. U 2018. godini situacija je bila nešto bolja, pa je smanjen broj nezaposlenih na evidenciji za 67.474.

Međutim, dobar deo njih je skinut sa evidencije zbog nejavljanja u određenim vremenskim rokovima. Recimo prošle godine je obrisano sa evidencije 30.487, a 2018. godine 49.555 ljudi. Tek manji deo njih je obrisan zato što je našao posao.

Uvek je zanimljivo uporediti podatke o zaposlenosti i nezaposlenosti. Recimo, u 2019. je NSZ evidentirao 529.508 nezaposlenih, dok Anketa o radnoj snazi (poslednja je za treće tromesečje 2019. godine) kaže da je nezaposlenih svega 308.400. Takođe, prema Anketi o radnoj snazi zaposlenih je 2,94 miliona građana.

Ekonomista Dragovan Milićević ističe da to podrazumeva i neformalno zaposlene i one koji su radili najmanje jedan sat u nedelji pre sprovođenja ankete.

„Mnogo preciznija je informacija iz statistike registrovane zaposlenosti, mada su i tu uračunati preduzetnici i registrovani individualni poljoprivrednici“, napominje Milićević.

Prema nedavno objavljenim podacima o registrovanoj zaposlenosti u 2019. godini, ukupno zaposlenih bilo je 2,17 miliona ljudi što je povećanje od 42.056 ljudi u odnosuna prošlu godinu.

Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1,7 miliona, a zaposlenih kod preduzetnika 377.439, dok je poljoprivrednika bilo 71.868, pokazuje statistika.

Drugim rečima zaposlenih sa platom bilo je jedva nešto preko 2,1 miliona. U trećem tromesečju, nezaposlenost je prvi put pala ispod 10 odsto nakon dugo vremena, ali stručnjaci ukazuju da su tome pored privrednog rasta doprineli i demografija i emigracija.

„U 2018. godini članice EU su registrovale 58.000 iseljeničkih viza za ljude iz Srbije. Ako bismo tome dodali i sve druge zemlje, poput SAD i Kanade, sigurno ih je bilo preko 65.000. Druga stvar je da mi ni ne znamo koliko imamo stanovnika. Ja ne verujem da nas ima više od 6,5 miliona“, napominjeMilićević dodajući da je to najvažniji razlog pada nezaposlenosti u Srbiji.

„U narednih šest godina, računajući negativan priraštaj i rast broja ekonomskih emigranata iz Srbije, broj formalno zaposlenih teško da može da bude veći od 2,35 miliona“, zaključuje Milićević.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.