Država prestaje da cenom struje čuva socijalni mir

Ovo je prvo povećanje cene električne energije u poslednje dve godine, a iznos poskupljenja se poklapa za inflacijom u prethodne dve godine. Misija međunarodnog monetarnog fonda je pre manje od mesec dana nakon posete saopštila da bi cena električne energije trebalo da obezbedi pokriće svih troškova.

Kako je saopštila Agencija za energetiku koja je na zahtev EPS-a i EMS-a dala saglasnost da struja poskupi cena pristupa sistemu za prenos električne energije uvećana je za 3,9 odsto, a cena pristupa sistemu za distribuciju električne energije uvećana je za dva odsto. Tako će sada prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva iznositi 7,3 dinara bez poreza i taksi.

Inače, PDV na električnu energiju je 20 odsto, a akciza iznosi 7,5 odsto. To znači da bi konačna cena jednog potrošenog kilovat-sata trebalo od 1. decembra da košta oko 9,4 dinara i to bez naknade za obnovljive izvore energije koja se takođe nalazi na računima za struju. I sa ovim poskupljenjem struja u Srbiji je i dalje jeftinija nego u regionu ili Evropi.

Ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio da je poskupljenje daleko ispod zahteva i troškova energetskih kompanija.

„I sa tom cenom imamo najjeftiniju struju u regionu i Evropi. Da kažem da je struja u Srbiji za 7,2 odsto niža nego u Makedoniji, 18,9 odsto nego u BiH, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, 125 odsto nego u Sloveniji“, rekao je Antić gostujući na javnom servisu.

Jelica Putniković, urednica portala Balkanmagazin ocenila je da poskupljenje struje zapravo treba da bude opomena svima onima koji se greju „ložeći“ električnu energiju da će država polako prestajati da cenom struje čuva socijalni mir i da se moraju pripremiti da će i kod ovog energenta, poput naftnih derivata, cena uskoro biti tržišna.

„To znači da se nikako neće isplatiti grejanje na struju, koje je i sada povoljno samo ako je reč o grejanju TA pećima i nekim od najsavremenijih modela klima-uređaja. Energetska efikasnost je, takođe, bitna, ne samo kod odlučivanja koji uređaj za grejanje na struju kupiti već i kod kupovine kućnih aparata, jer su novi modeli najsavremenijih A klasa mnogo manji gutači kilovata od starih. Samo poskupljenje svakako će doprineti da EPS iz sopstvenih izvora obezbedi sredstva za modernizaciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta, što je svakako bitno da i ubuduće Srbija ima obezbeđenu energetsku sigurnost snabdevanja iz sopstvenih izvora. To će opet obezbediti da država maloprodajne cene za domaćinstva drži na nivou koji je povoljniji za potrošače od cena u okolnim, a pogotovo u zapadnoevropskim zemljama“, napominje ona.

S obzirom da će struja poskupiti usred grejne sezone najviše će pogoditi one koji koriste najneefikasniji način grejanja na struju. Prema analizi Agencije za energetiku za ovu grejnu sezonu najskuplje zagrevanje je grejnim telima i kotlovima na struju.

Za grejanje 60 kvadrata 16 sati dnevno tokom 180 dana grejne sezone na 20 stepeni Celzijusa oni je trebalo (pre poskupljenja) da plate 127.900 dinara godišnje. Sa ovim poskupljenjem trošak grejanja će skočiti na skoro 133.000 dinara. Najjeftinije grejanje strujom je pomoću TA peći i to samo ako se puni noću i ono će poskupeti sa 47.800 dinara na 49.664 dinara za sezonu.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, primećuje da će deo povećanja penzija i plata u javnom sektoru otići na veće troškove za struju.

„EPS treba da generiše veći profit kako bi imali više sredstava za rast investicija. Ono što je otvoreno za diskusiju je socijalni element, odnosno da li država treba da pomogne najugroženijima preko nekog drugog kanala kao što su socijalna davanja. Treba da se utvrdi kome sve treba pomoć, a ne da se prijavljuju i oni koji se voze džipovima. Dakle, ne treba subvencionisati sve neselektivno niskom cenom struje, već ciljati samo one kojima je zaista potrebno“, ocenjuje Nikolić, dodajući da ovo poskupljenje neće imati efekat na rast cena, jer su „inflaciona očekivanja nikad niža“.