Foto: BETAPHOTO/KANCELARIJA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA VLADE SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/DS

Ona je objasnila da „imamo velike izazove da zadržimo kvalitetne ljude u javnom sektoru zato što imaju bolje prilike i bolja primanja u privatnom sektoru“, i zaključila da je to dobar pokazatelj ozdravljenja domaće ekonomije.

Ukoliko su u pitanju plate, one su u javnom sektoru za oko 9.000 dinara veće su nego što je prosek u privatnom i već sada postoji trend da se ta razlika uveća. Problem je, međutim, što ne postoje mehanizmi nagrađivanja prema doprinosu, niti objektivni kriterijumi kojima bi se to vrednovalo. Zato se premijerka ogradila od pozivanja na prosek i u izjavu ubacila da se to odnosi na najkvalitetnije kadrove iz državnog aparata, posebno ako je reč o oblastima gde su plate visoke, o finansijskom, konsultantskom ili IT sektoru, gde osim toga poslodavac može zaposlenom i da uvećava zaradu ukoliko on firmi donosi veći profit.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da odgovor na pitanje koji je sektor poželjniji nije jednostavan.

– Studenti koje je univerzitet slao da rade na nekim državnim projektima, posle nekog vremena prešli su u privatne firme, njih javni sektor nije mogao da zadrži. Tačno je i da su zarade za oko 15 odsto veće u državnim službama, a ako se u to uključe javna preduzeća, procenat se penje na 17 do 18 odsto. Ali, treba imati na umu da je i kvalifikaciona struktura zaposlenih u javnom sektoru bolja jer najmasovnije poslove, u obrazovanju, zdravstvu, odbrani ili policiji, obavljaju visokoobrazovani ljudi. Javnom sektoru je još teže da zadrži neke visoke specijalizacije, poput revizorske ili informatičke. Međutim, u nekim segmentima tržišta rada, za srednje i niže obrazovane ljude pogotovu, daleko je bolje plaćen posao u državnim jaslama, posebno ako se to odnosi na EPS, ili neka druga jaka javna preduzeća. Takođe, i svi delovi javnog sektora nisu podjednako plaćeni, pa su zarade na primer u ministarstvima ili lokalnoj administraciji relativno niske – kaže Arsić i navodi da svega u nekoliko evropskih država bolje su plaćeni radnici u privatnom sektoru dok upravo zbog kadrovske strukture prednost se daje javnim službama.

I direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić kaže za Danas da je za slabije plaćene radnike bolje u javnom sektoru dok je za one sa višim kvalifikacijama pogodniji privatni.

– Ipak, kada se uporede osobe približno istog obrazovanja koji rade na sličnim poslovima u oba sektora, rad u državnom je daleko poželjniji, jer privatni ima dosta nedostataka. Na primer, uglavnom nema organizovane sindikate, a to se odrazilo i na izmene poslednjeg Zakona o radu, koji je više išao u prilog javnim službama, a na štetu zaposlenih u privatnim firmama. Nije moguće pri vrednovanju da se oslonimo ni na prosek, jer on daje zamagljenu sliku. Ali, ako se porede one slične, onda je jasno da su dobri poslovi jednim delom u javnom a delom u privatnom sektoru, dok su loši uglavnom u privatnom – kaže Žarković Rakić.

Ipak, stručnjaci se slažu da osim zarade, rad u državnim službama može biti primamljiviji za većinu jer nosi sa sobom veću sigurnost. Malo je primera da ukoliko dođe do otpuštanja, prava zaposlenih neće biti ispoštovana, što uključuje otpremnine, socijalni program ili premeštanje na druga mesta. Na sve to radnici u privatnom sektoru retko mogu da računaju i oni zajedno sa firmom i poslodavcem snose rizike tržišta.

Stručnjaci

Svojevremeno je i Agencija za privatizaciju imala problem da zadrži najvrednije kadrove, posebno one koji su rukovodili prodajom najznačajnijih preduzeća, jer su ih novi vlasnici odmah po završetku posla preuzimali iz državne službe. Posle se spekulisalo o tome koji su kvaliteti tih državnih činovnika bili presudni da bi ih preuzeli privatnici, a slučajevi koje su oni tada vodili, najčešći su na listi od 24 sporne privatizacije.

Povezani tekstovi