Foto: EPA-EFE MAURITZ ANTIN

Međutim, ako neko preko vašeg sajta kupi komad garderobe i plati na isti način, bićete prekršilac zakona tog istog zakona. Vlada Srbije prekjuče je usvojila predlog izmena ovog zakona uz obrazloženje da građani Srbije „više neće morati da osnivaju firme u inostranstvu, već će svoj digitalni biznis moći da vode iz Srbije za klijente iz celog sveta i sa jednom deviznom cenom za sve, bez straha da su u prekršaju ako njihov digitalni proizvod kupi drugi rezident Srbije“.

Ipak predlog zakona ima ograničenje, plaćanje mora da se obavlja platnom karticom ili elektronskim novcem preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji, a to je za sada samo jedna firma „Ajpej si“ (IPay SEE).

Drugo ograničenje je da se ovo odnosi samo na prodaju softvera i digitalnih proizvoda na Internetu kojim se trguje isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili IT uređaja.

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije koja je predlagač zakona novina je u tome što je posebno dat podsticaj izvozno orijentisanoj IT industriji tako što će moći jednostavno da ponude svoje digitalne proizvode sa jedinstvenom opcijom plaćanja u jednoj valuti, kako se ne bi posebno pravila razlika između rezidenata i nerezidenata kada kupci tih proizvoda biraju način plaćanja. U NBS kažu da je ovakav izuzetak za plaćanje u devizama u Republici Srbiji između rezidenata opravdan u slučaju softvera i drugih digitalnih proizvoda. Za one koji ostalu fizičku robu prodaju preko interneta ostaje zabrana plaćanja u stranoj valuti ukoliko su i kupac i prodavac rezidenti Srbije pošto je prema zakonu dinar jedino sredstvo plaćanja u unutrašnjoj trgovini.

Za prodaju usluga stranim kupcima nema ograničenja i oni i dalje mogu da plaćaju preko inostranih servisa kao što su Pejpal ili Skril. Inače na spisku NBS nalazi se pet inostranih servisa za onlajn plaćanja, a ovim izmenama zakona omogućen je priliv donacija iz inostranstva preko ovih servisa.

Prema rečima Zoje Kukić iz Startita, ovim rešenjima se delimično rešava problem elektronske trgovine u Srbiji.

„S jedne strane i dalje se neće moći plaćati preko inostranih servisa čija je upotreba laka i jeftina, ali s druge strane prodavci iz Srbije više neće kršiti zakon ako neko takođe iz Srbije kupi njihov softver. Sada će to biti moguće plaćanjem platnim karticama i na bankama je da ponude jednostavan i jeftin servis“, objašnjava ona.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera, pozdravlja to što se država bavi ovim stvarima i nada se da ćemo uskoro imati rešenja za elektronsku trgovinu kao i svuda u svetu.

„Problem je što je obim onlajn trgovine u Srbiji mali, a proces dobijanja dozvola i plaćanje provizija su previše skupi za nekog ko prodaje nešto sitno preko interneta. U inostranstvu imamo primere gde je bankama čak zabranjeno da naplaćuju provizije za internet trgovinu“, kaže Šolaja, dodajući da ostaje nejasno zašto je dozvoljeno samo naplaćivanje softvera u devizama, a ne i fizičke robe.

I Zoja Kukić napominje da je sada red na banke da ponude jednostavne servise za plaćanje karticama, što je sada velika prednost stranih servisa za onlajn plaćanja, kao i da smanje provizije.

„Banke moraju da daju servis koji je jednostavan i nije mnogo skup. Na njima je da budu ključni provajderi usluga. Sada imamo situacije da banke ni ne puštaju male internet trgovce na svoje servise, dok kod Pejpala niko ništa ne pita i nema nikakvih ograničenja“, poručuje ona.

Domaći servis za plaćanje

Jedini domaći servis za onlajn plaćanje za sada je iPay i funkcioniše tako što se na uplatnim mestima gotovina zameni za elektronski novac (bez provizije). Uz to se dobija i pin kod (Emoney pin) i broj potvrde. Zatim se taj novac može trošiti plaćanjem na internetu.