Foto: EPA-EFE/ RUNGROJ YONGRITOn je danas na predstavljanju obimne studije Instituta ekonomskih nauka posvećene unapređenju oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji, rekao da će SZO učiniti sve na suzbijanju pušenja zbog prevelikog rizika koje ono nosi, ali da je za to potrebna znatno šira koalicija ekonomskih, naučnih i zdravstvenih instituta, kliničara, civilnog društva, političara i medija.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović, ukazao je na teškoće sa kojima su se suočili istraživači, jer je predugo „putovao“ svaki podatak koji su zatražili od Ministarstva finansija, o broju izdatih akciznih markica, na primer. Istakao je i da Uprava za duvan sebe više tretira kao predstavnika duvanske industrije nego državni organ koji treba da kontroliše tržište tih proizvoda.
– Zabluda je da akcize plaća duvanska industrija, plaćaju je potrošači kada kupe proizvod a kompanije samo unapred „kreditiraju“ prihod u budžet uzimanjem akciznih markica. Ali, taj mehanizam one koriste ne samo za upravljanje potrošnjom, već kada u nekom mesecu kupe manje markica nego obično, što se odmah reflektuje na državnu kasu, one šalju signal da im određena mera nije po volji i suprotno, kada vlast donese odluku koja im odgovara, već sledećeg meseca uzeće možda i više markica nego što im je potrebno – objasnio je Zubović.
Prema rezultatima istraživanja, Srbija je jedna od zemalja sa najvećim brojem pušača u Evropi jer 29,2 odsto ljudi zapali bar jednu cigaretu dnevno, dok je prosek u EU 18,4 odsto. Istovremeno, prosečna cena od 2,05 evra po paklici dvostruko je niža nego u EU, gde iznosi 4,8 evra.
To prati i spori rast akciza koje opterećuju kutiju sa oko 1,25 evra (u EU je minimum 2,8) a strukturi cene učestvuje sa 61 procentom (minimum u EU je 70 odsto). Pri tom, cene cigareta rastu dva puta brže od akciza i taj teret pada na potrošače dok proizvođači zarađuju sve više, navodi se istraživanju. Inače, budžet godišnje samo od akciza i poreza preko duvanske industrije ubere blizu milijardu evra.
Prema rečima Marka Vladisavljevića iz istraživačkog tima, realne cene cigareta su od od 2006. do 2017. porasle 2,3 puta a broj pušača smanjen je sa oko 50 na 34 odsto i to najviše u domaćinstvima sa niskim prihodima gde je palo i učešće duvana u troškovima iako su ukupno, u domaćinstvima sa srednjim i višim prihoda, porasli.
– Duvanska industrija tvrdi da će rast cena zbog povećanja akciza da smanji prihod u budžet, ali istraživanje je pokazalo druge rezultate. Ukoliko bi se povećala cena za 10 odsto, potrošnja cigareta bila bi smanjena za 6,6 procenta ali bi prihod u budžet bio značajno uvećan, za 14 procenata. Međutim, ako bi cena cigareta porasla za 40 odsto, prihod bi bio veći za 3,9 odsto ali bi potrošnja bila značajno smanjena, čak za 26,4 procenta, što bi trebalo da bude cilj – rekao je Vladisavljević.
Podaci do kojih je došla ta grupa istraživača, rekao je Marko Đukić, ukazuju da je potrebna promena fiskalne politike.
– Trenutni pristup vodi računa o poreskim prihodima a ne o tome da se isti efekti mogu postići na različitim nivoima potrošnje pri čemu bi trebalo uključiti i uštede u troškovima zdravstva. Neophodno bi bilo da se metod veoma usporenog povećanja akciza zameni kao i da se uspostavi koordinacija između ministarstava zdravlja i finansija, Uprave za duvan, Carine i MUP-a, kao i da se izgradi regionalna saradnja – rekao je Đukić.
U narednoj godini istraživanje će ući u drugu fazu koja predviđa da se u većoj meri obuhvati crno tržište duvana, ali će detaljnije biti ispitana i statistika potrošnje ostalih proizvoda, od rezanog duvana, nargila, elektronske cigarete i zagrevanog duvana.
Predstavnici Ministarstva finansija i Uprave za duvan, iako pozvani, nisu se pojavili na ovoj prezentaciji.
Nedostajalo je ekonomsko istraživanje
– Mi redovno radimo istraživanja o uticaju duvana na zdravlje stanovništva, znamo ko puši, kada je počeo, koja je socijalna struktura, imamo mnogo podataka, ali nam je upravo ovakvo, ekonomsko istraživanje nedostajalo jer ono daje dodatne argumente da bi se obezbedila šira društvena podrška – rekla je Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Nema saradnje između ministarstava
Predstavnici Kancelarije za kontrolu duvana još 2016. su podneli Ministarstvu zdravlja predlog nove strategije u toj oblasti, koja bi trebalo da važi do 2025. Ona, međutim, još nije ni razmatrana ni usvojena a učesnici skupa zaključili su kako to dokazuje da ne postoji saradnja između ministarstava zdravlja i finansija.
Povezani tekstovi:
Više od polovine Albanaca protiv ukidanja takse, gotovo svi Srbi za
Sivo roblje
Odgovara im da što pre umremo da ne bismo opterećivali penzioni i zdravstveni sistem
Kad će se zabraniti pušenje u kafićima restoranima, „birtijama“ i ostalim javnim mestima?
Koliko ja znam trebalo je odavno!
Trebalo je odavno, ali sa ovim narodom nista ne ide glatko. Bolje povecaj cenu hleba 5 puta a ostavi cenu cigareta istu, plus sto vecina pusaca ne smatra da je pusenje u zatvorenom prostoru stetno za nepusace.
Pa šta očekujete od stranaka na vlasti koje zagovaraju bezgraničnu liberalnu ekonomiju. Naša društveno ekonomska klima je kao recimu SAD krajem 19 veka.
Ja ne znam još jednu zemlju u svetu (barem u takvoj nisam bio, a proputovao sam veliki broj država širom planete), u kojoj je pušenje dozvoljeno u zatvorenim prostorijama i u blizini stanica javnog prevoza. Pušači svuda vrše teror nad nama koji ne pušimo. Zimi izbegavam da idem u kafane zbog duvanskog dima. Zaustavimo teror pušača i duvanske mafije ! Ako oni žele da uništavaju svoje zdravlje i ostare pre vremena zbog cigareta neka to čine u svoja 4 zida, ne na javnom mestu !
Meni i mojoj porodici zaista smeta duvanski dim jer je to prilicno nezdrava stvar ali imamo veliki broj prijatelja koji su uzivaoci nikotina i stvarno bude neprijatno i nama i njima kada dodju u goste pa se ustrucavaju da barem uz kaficu zapale po jednu. Mislim da treba odvajati u kaficima mesta za pusace i nepusace jer to jednostavno smeta. Mi smo ipak napravili neku vrestu kompromisa kada su gosti tu posebno u zimskim mesecima da ih ne isterujemo na terasu. Koristimo preciscivac vazduha ambilife ruske proizvodnje koje zaista izvlaci sav smrad iz stana. Na taj nacin srecna je i jedna i druga strana,
Ja sam takodje cula za taj Ambilife koji je vrlo efikasan za preciscavanje vazduha od duvanskog dima.
Odlican je ambilife licno ga imam,cisti kao vetar!
Nisam cula za to! Da li je to nesto kao klima uredjaj, samo cisti vazduh?
Bišta ne može u potpunosti da odstrsni dim. I aku su nam prijatelji, neka izadji na terasu ako morajy. A ako smo mi prijatelji sa pušačima, onda ne treba da povladjujemo nego da ih podstičemo na odvikavanje.
Evo preporuke za kafiće i restorane, to su to su zatvoreni, prostori gde je neophodan ruski prečiščivač vazduha koji jako dobro neutrališe duvanski dim. Jer kad bi nam i zabranili nama pušačima, da zapalio koju u kafiću bili bismo kao zombiji. Nešto bi nam falilo…
Pa izgleda da su onda „zombiji“ svi Italijani, Nemci, Mađari, Francuzi, Amerikanci… Samo još u Srbiji nepušači ne mogu da ručaju u restoranu, a da sa hranom ne gutaju zajedno i tuđ duvanski dim. Ko je tu „zombi“?
Gulag Srbija, odeljenje za nepusace.
Na svakom pakovanju Gulaga Srbija – pa i na ovom, predstavljenom kao *briga za javno zdravlje – treba da stoji upozorenje *partija ubija GUL-ag Srbija*.
Zašto da brinem o nečem što me može ubiti za 10 godina, kada ima deset stvari koje me mogu ubiti sada-Tom Waits
Neka se truje ko želi ako je to njegov lični izbor. Samo je suština ne trovati druge. Čak i u kafićima nisu jasno odvojene prostorije gde sede nepušači i pušači i po meni to nije uredu. Makar da se obezbede prečišćivači vazduha u zatvorenim prostorijama da se ne truju oni koji to ne žele.
Sve cestitke za vasu novinarku Mirjanu Stevanovic koja je vrlo jasno, iznela, dokazane istrazivanjem, cinjenice i vrlo profesionalno napisala clanak. Ovo pisem jer sam prisustvovala pomenutom okruglom stolu.Da imamo vise takvih novinara bilo bi nam svima bolje.
Posebno mi je drago sto ima odlicnih komentara po pitanju svesnosti ljudi o opasnom izlaganju duvanskom dimu i sto skrecu paznju na razlog izbegavanja restorana i kavica i sto porede druge zemlje koje su to uredile i itrajavaju u tome.