Ekonomija Srbije svrstana među slabije u regionu 1Foto: EPA-EFE FRIEDEMANN VOGEL

Republički zavod za statistiku je pre nekoliko dana dao procenu da je u 2019. godini bruto domaći proizvod porastao za četiri odsto.

Prema procenama u preksinoć objavljenom izveštaju Svetske banke, privredni rast Srbije bio je u prošloj godini među slabijim u ovom delu Evrope, odnosno u regionu Evrope i Centralne Azije koji obuhvata Istočnu i Jugoistočnu Evropu.

Ne računajući dve najveće ekonomije regiona, Tursku koja uopšte nije ni imala rast u 2019. i Rusiju čiji rast u prošloj godini Svetska banka procenjuje na 1,2 odsto, većina ostalih zemalja imala je solidan rast BDP-a.

Dok su zemlje Centralne Azije rasle po stopi od pet do sedam odsto, u Istočnoj Evropi prednjačila je Mađarska sa 4,9 i Poljska sa 4,3 odsto, a viši rast od Srbije imale su, prema procenama Svetske banke, i Rumunija (3,9 odsto) i Bugarska (3,6 odsto), dok su za nama zaostali Hrvatska i Albanija sa rastom BDP-a od po 2,9 odsto, BiH i Severna Makedonija sa 3,1 odsto i Crna Gora sa tri odsto.

Zanimljivo je da ovakva prognoza Svetske banke dolazi nakon izveštaja u kome se analizira potencijal srpske privrede da dostigne i u dužem roku zadrži stopu rasta BDP-a od čak sedam odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je pred Novu godinu u jednom intervjuu istakao da je plan države da u roku od tri godine Srbija dostigne tih sedam odsto.

Pitanje je koliko u ovoj međunarodnoj instituciji imaju poverenja u našu administraciju da će sprovesti preporuke date u toj analizi, s obzirom da i za 2021. i 2022. godinu prognoziraju privredni rast od četiri odsto.

U kratkom osvrtu na Zapadni Balkan stručnjaci Svetske banke ukazuju na to da je na usporavanje naše privrede uticao sporiji rast industrije i usporavanje rasta izvoza.

Ipak prognoze za globalnu ekonomiju su još sumornije. Naime, Svetska banka prognozira za 2020. godinu privredni rast sveta od 2,5 odsto, što je tek 0,1 poen više nego prošle godine koja je bila najlošija još od 2008. godine.

Osim visokorazvijenih zemalja, pre svega SAD i EU čiji rast će podbaciti, i zemlje u razvoju, među kojima smo i mi, takođe će imati rast niži od potencijala. Još od svetske finansijske krize zemlje u razvoju beleže usporavanje rasta produktivnosti i to uprkos najvećoj akumulaciji duga u poslednjih pedeset godina.

Stručnjaci Svetske banke uočili su četvrti i najveći talas zaduživanja od 1970-ih godina. Kako se navodi u izveštaju, prva tri talasa završila su se oštrim finansijskim krizama u većini zemalja u razvoju.

U ovom talasu koji traje od 2010. godine, akumulacija duga je brža i veća nego u bilo koja tri prethodna perioda. Globalni dug je dostigao rekordnih 230 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (na kraju 2018. godine), a dug zemalja u razvoju i nerazvijenih je od 2010. godine povećan za 54 procentna poena i dostigao 170 odsto njihovog BDP-a ili 55 biliona dolara.

Rekordno niske kamatne stope u ovom trenutku čine da taj dug nije rizičan, ali ove zemlje se istovremeno suočavaju i sa slabim izgledima za rast kao i sa sve većim pretnjama iz globalne ekonomije, gde prednjači moguća eskalacija trgovinskih ratova, pre svega između SAD i Kine.