EPS napravio gubitak od 11 miliona evra

Nakon dobiti od 100 miliona evra 2015. godine, pa 70 miliona 2016, pa 52 miliona evra 2017. godine, najvrednija srpska kompanija je u prošloj godini, prema objavljenim finansijskim izveštajima, zabeležila je gubitak od čak 11 miliona evra.

U godišnjem izveštaju o poslovanju ovog javnog preduzeća navodi se da je 2018. godinu usled otežanih uslova poslovanja, a naročito u zimskom periodu, završila sa negativnim finansijskim rezultatom od 1,3 milijarde dinara. Menadžment kompanije je planirao dobit od 1,1 milijarde dinara.

U samom izveštaju se navodi da je lošiji rezultat posledica manje proizvodnje električne energije i to termoelektrana čija je proizvodnja bila za 13 odsto manja od planirane i veće nabavke električne energije (zbog manje proizvodnje) koja je bila za 12 odsto veća od plana.

U samom izveštaju se navodi da su „blokovi u nekim periodima radili na tehničkom minimumu, prema dovozu i kvalitetu uglja i raspoloživim količinama uglja na deponijama u cilju održavanja deponija uglja iznad minimalnog nivoa, kako bi se osigurala stabilna proizvodnja, a deo blokova je potiskivan u hladnu rezervu zbog nedostatka uglja“.

Kompanija je prošle godine ostvarila dobit iz poslovanja od 5,6 milijardi dinara što je više nego upola manje prethodne godine. Pozitivan rezultat je ostvaren i iz finansiranja (6,9 milijardi dinara), ali opet više nego dvostruko manji nego u 2017. godini i to pre svega zbog manjih pozitivnih kursnih razlika. Gubitak je napravljen u tzv. ostalim prihodima i rashodima gde je zabeležen minus od 12,2 milijarde dinara. EPS je pre poreza bio u plusu 300 miliona dinara, da bi u minus otišao nakon plaćanja poreza.

Fiskalni savet je nedavno upozorio da su potrebne suštinske reforme u EPS-u kako bi mogao da investira u povećanje kapaciteta i ispuni ekološke standarde. Prema njihovoj proceni godišnje investicije bi trebalo da iznose 600 miliona evra, a trenutno su oko 380 miliona. Međutim, da bi se finansirala tolika ulaganja neophodno je da kompanija prvo ostvari profit, a današnji EPS se sa tim muči.

U Savetu ističu da su potrebne interne reforme, a pre svega smanjenje broja zaposlenih i smanjenje prosečnih zarada. Prema godišnjem izveštaju EPS grupa je (bez KiM) zapošljavala 29.060 ljudi, a prosečna neto plata je iznosila 89.639 dinara, što je rast od 6,5 odsto (5.400 dinara) u odnosu na prethodnu godinu.

Fiskalni savet preporučuje i poboljšanje naplate mada je EPS prijavio naplatu veću od 100 odsto, što znači da su tokom prošle godine naplatili i neka ranija potraživanja. To se pre svega odnosi na RTB Bor koji je uplatio, prema UPPR-u, 10 odsto svojih dugova za struju što je oko dve milijarde dinara, a zauzvrat im je EPS otpisao 90 odsto, odnosno 17,3 milijarde dinara.

Preporuke za reformu EPS-a se odnose i na državu. Pre svega, da se prestane sa izvlačenjem kroz dividende novca koji bi trebalo da ide na investicije. Od 2015. godine EPS je uplatio u budžet preko 250 miliona evra dok istovremeno ima manjak investicija. Samo u 2018. EPS i EPS distribucija su isplatili državi polovinu dobiti iz 2017. godine, odnosno skoro tri milijarde dinara.

Kako navode u Savetu, jedini suštinski zaokret u poslovanju EPS-a je naplata struje od Železnica, RTB-a Bor i Galenike, ali to uopšte nije posledica reformi samog preduzeća.

Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržište kaže da su EPS i Srbijagas primeri kako ne treba poslovati.

„To su partokratska preduzeća gde je poenta uhlebljivanje partijskih kadrova. A EPS bi trebalo da kroz investicije kreira novu vrednost. I ne samo to, nego i nova radna mesta i u drugim sektorima. Umesto toga, pravi gubitak. Očigledni su organizacioni i kadrovski problemi u kompaniji“, napominje Đogović uz komentar da tu nema tržišnog privređivanja niti odgovornosti za rad i nerad.

Prema njegovim rečima, pad proizvodnje u termoelektranama zbog neblagovremenih investicija u površinske kopove doveo je i do pada proizvodnje struje.

„Za to niko nije odgovarao. Ako Vlada stvarno želi da se pokaže kao reformska, a ne samo na rečima, onda mora da zagrize u javna preduzeća i da odstrani trulež“, poručuje Đogović.

Najveći zagađivač u Evropi

Ukoliko srpska privreda nastavi da raste i to po ambicioznim stopama koje predviđa Vlada, potrebe za električnom energijom biće mnogo veće nego danas. Procene su da bi u narednih šest godina EPS trebalo da poveća proizvodnju za 5.000 gigavat-sati (prošle godine je proizvedeno ukupno 34.346 givata-sati) što zbog zamene zastarelih kapaciteta, što zbog rasta tražnje za strujom. Za to bi EPS trebalo da u narednih sedam godina investira čak tri milijarde evra samo u izgradnju novih i modernizaciju postojećih kapaciteta. Na stranu što u zaštitu životne sredine treba, prema procenama, da uloži 800 miliona evra u ovom periodu, s obzirom da su termoelektrane iz Srbije (i BiH) najveći zagađivači u Evropi.