Fiskalni čvor veliki izazov za Vladu Srbije

Otud je budžet za 2008. dobrim delom „zarobljenik“, kako prošlogodišnjeg budžeta tako i ovogodišnjih januarskih izbora. Zato je neophodno da se parcijalni interesi u vezi s javnom potrošnjom prevaziđu i da se tokom narednih godina ide na njeno relativno smanjenje i prelaz na fiskalni suficit, odnosno državnu štednju – izjavio je u razgovoru za Ekonometar Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On ukazuje na tri potencijalna udara sa kojima bi se Vlada Srbije mogla suočiti, a prvi se odnosi na plate, s obzirom na to da je kolektivnim ugovorom za privredu predviđeno da se na iznos zarada, dodaju topli obrok, regres i trinaesta plata.

Kad bi se taj ugovor primenio, to bi značilo da bi plate bile veće za 25 odsto, što bi bilo neodrživo. Osim toga, preti velika opasnost da se ovaj kolektivni ugovor, koji važi za privredu, primeni i na državnu upravu. Ako bi se to desilo, onda bi se i tu plate povećale za 25 odsto, a to bi značilo dodatni izdatak za budžet od čak 84 milijarde dinara. To dalje vodi povećanju deficita u republičkoj kasi za 2,6 odsto. Drugi udar na budžet su penzije. Podizanje penzija na 70 odsto prosečne plate do kraja 2009. godine predstavljalo bi veliki udar i bilo bi ekonomski neodrživo. Ilustracije radi, izdaci za penzije lane su iznosili oko 13 odsto BDP, dok se u evropskim zemljama kreću od pet do 14 odsto BDP. Po tom parametru Srbija je već iznad evropskog proseka. Ako bi se ispunili svi zahtevi za povećanje penzija, izdaci bi u 2009. dostigli nivo od oko 17 odsto BDP, što je nezabeleženo u praksi evropskih zemalja. I treći potencijalni udar odnosi se na proaktivnu ekonomsku politiku. Naime, od sredine 2007. rastu podsticajne mere države privredi – za poljoprivredu, turizam, nova radna mesta, za stanove… To je ozbiljan problem pošto deficit tekućeg računa, koji je izuzetno visok i rastući, predstavlja osnovnu strukturnu neravnotežu privrede Srbije. U 2007. je dostigao oko pet milijardi evra ili 16,7 odsto BDP, što je zabrinjavajući porast u odosu na 12 odsto, koliko je iznosio u 2006. godini – naglašava Pavle Petrović.