Gde će završiti novi namet za struju i gorivo koji uvodi vlada? 1Foto: EPA-EFE/ ALEX HOFFORD

Kada u avgustu stignu julski računi struja će nas koštati 0,015 dinara više po kilovat-satu, a gas 0,15 dinara više po kubiku, dok će u isto vreme i litar goriva biti skuplji za 15 para.

Ovo povećanje sliće se, kako su objavili mediji, u republički budžet na ime naknade za energetsku efikasnost.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, komentarišući ove vesti, rekla je juče da Vlada nije razmatrala povećanje cene struje, gasa i goriva, ali je i istakla da država mora da se bavi tim problemom, jer je „izuzetno energetski neefikasna“.

„Energetska efikasnost je nešto što ćemo morati da pojačamo“, rekla je Brnabić i dodala da će javnost biti obaveštena o tim nametima kojima se Vlada Srbije još nije bavila.

Nakon što se Vlada bude pozabavila ovim nametima, novac zarađen od ove takse bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da bude iskorišćen za zamenu vrata i prozora u zgradama i za toplotnu izolaciju, ali i za ulaganje u kotlove za grejanje, takođe je najavljeno. Međutim, s obzirom na prethodna iskustva postavlja se i logično pitanje da li će i novac od ove naknade, kao i za mnoge pre nje, biti iskorišćen zaista za ono čemu je namenjen ili će završiti na nekom drugom računu.

Početkom svake godine Državna revizorska institucija izlazi u javnost sa izveštajem u kom se govori o milijardama nenamenski potrošenih budžetskih sredstava i krivičnim prijavama koje podnose protiv institucija, među kojima su ministarstva, opštine, javna preduzeća, zdravstvene ustanove. Februara ove godine Danas je pisao o nenamenskom trošenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

RHMZ je, kako je utvrdila DRI, tražio povećanje limita, odnosno više novca za protivgradnu zaštitu od države, a kada mu to nije odobreno, ova institucija je iz postojećeg budžeta uzimala sa programa koji je namenjen za protivgradnu zaštitu u korist nekog drugog. DRI je tako utvrdila da je Ministarstvo poljoprivrede za 2017. RHMZ-u povećalo limit za 61,7 miliona dinara, međutim, za protivgradnu zaštitu izdvojen je svega 14,1 milion, a ostatak je uložen u meteorološke i hidrološke poslove.

O slučaju radnika Generaleksporta i ICG-a Danas je pisao gotovo punih 10 godina, sve do prošlog meseca kada je veći deo od ukupno 5.000 zaposlenih dobio tek nepunih 27 odsto od ukupnog duga. Naime, još 2009. država je trebalo da radnicima isplati na osnovu socijalnog programa 200 evra po godini staža, ali to nije učinila.

Godinama je na, takođe namenskom, računu navodno „ležao“ novac za isplatu radnika, ali odgovor zbog čega se on ne isplaćuje onima kojima pripada ni radnici ali ni javnost nisu mogli da dobiju ni od Agencije za privatizaciju, ali ni ministarstava privrede i finansija. Tek posle tužbi, 10 godina borbe i tri godine stečaja, radnicima je isplaćen mali deo. Međutim, još se ne zna šta će biti sa ostatkom novca, a bez odgovora je i pitanje šta se desilo s novcem koji se godinama kamatio.

Velika buka dizala se i oko eko takse i toga gde završava taj novac. Iz udruženja reciklera su godinama tvrdili da se sredstva za eko taksu troše nenamenski i da je u 2016. od prikupljenih 7,5 milijardi dinara više od pet milijardi iskorišćeno za finansiranje aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine, dok je više od dve i po milijarde ostalo u republičkom budžetu. Godinu posle, 2017. u Zeleni fond je uplaćeno tek nešto više od 61 odsto naplaćene takse, odnosno 5,8 miliona dinara od ukupno uplaćenih 9,4 miliona dinara.

Da li će se ovo dešavati i ubuduće ne zna se, eko taksa se od nedavno naplaćuje po novom principu, umesto po prihodu i kvadratnom metru naknada će se plaćati na osnovu toga koliko ko zagađuje okolinu.

Praćenje kretanja budžetskih sredstava moglo bi da bude lak posao, ali u Srbiji to nije tako. Kada novac ode u budžetsku masu onda je to komplikovano pratiti, kaže za Danas Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, u okviru kog funkcioniše i Koalicija za nadzor javnih finansija.

Pratiti da li se namenski troši novac svih građana moguće je, napominje on, ali je teško.

– Ono što država mora da uradi jeste da napravi plan šta se tačno radi, čemu je novac namenjen, da postavi jasne planove, čak i višegodišnje, da se tačno zna šta se finansira od toga i da se vidi šta će biti posledice. Ali to se neće desiti kod nas – kaže Dobrašinović i podseća kako se u Srbiji sve svede na paušalne izjave, od kojih na kraju ništa konkretno ne bude.

Troškove je mnogo lakše pratiti, kako kaže, kada postoje posebni fondovi u okviru budžeta, ali nekada i to može da služi samo za udomljavanje partijskih kadrova. Međutim, ako ozbiljno želi, ističe, država to može da uredi.

– Praksa je, međutim, ranije pokazala da u ovoj oblasti postoji jedna haotičnost, da stalno dolazi do prebacivanja sredstava i nenamenskog trošenja, tako je bilo sa poznatim Nacionalnim investicionim planom. Niko se ne seća šta je i da li je išta proizašlo dobro iz tog NIP-a, jer to nije bio dobar sistem, bez jasnog plana realizacije potrošen je ceo jedan Mobtel – napominje Dragan Dobrašinović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

22 reagovanja na “Gde će završiti novi namet za struju i gorivo koji uvodi vlada?”

  1. Ipak se okreće. Izgleda da su otkrili kako da nam uzmu ono „lažno“ povećanje, nakon godina lopovskog zahvatanja u plate i penzije. Tako bi i moja baba, živa bila, mogla da upravlja državom. Kad zafali, hajde ovce na šišanje. Superhik je za njih Alan Ford.

  2. Gde bi novac, do da puni privatne sefove. Državna revizorska institucija je napipala toliko krivičnih dela, javno se objavljuje koja, pa niti oni podnose krivične prijave zbog zloupotreba službenog položaja i nenamenskog trošenja novca, niti tužilaštvo za organizovani kriminal reaguje. Kako će to država da povećava energetsku efikasnost kada mi stalno nekim bezveznim taksama zavlači ruku u novčanik i onemogućava me da prikupim novac za izolaciju kuće?! Zbog čega bih ja brinula o zameni tišljeraja i izolaciji nečijih stanova? Oni koji su imali novac za skupe kvadrate moraju da brinu o fasadi zgrade u kojoj žive, baš kao što ja moram da brinem o svojoj kući. Da se mi ne foliramo kako sirotinja živi po stanovima, pogledajte cenu kuća, pogledajte cene stanova, pa neka nama Ana objasni zašto bi smo mi donirali one koji imaju potreban novac, ali ne žele da ga ulože, nego čekaju da ih svi isfinansiramo. Kuću od 130m2 sa pomoćnim objektom od 20m2 korisne površine na 7,5 a placa ne mogu da prodam za 20000 evra, jer Srbija se prazni, mladi iz malih mesta odlaze, a za 20000 evra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu ni garsonjeru ne mogu da kupim i jagodica je još i ova taksa da nekome čija garsonjera više vredi menjaju tišljeraj mojim novcem i rade mu fasadu.

  3. Суштина јесте да се новац из европских фондова и пројеката и кредита не користи само за намену пројеката већ се користи за „крпљење „буџетских рупа.Буџет Србије се од 2008.године не пројектује на основу реалних фискалних прихода већ на основу реалних потреба,тај раскорак износи око две и по милијарди еура за сваку годину.Другим речима,држава приходује седам до осам милијарди еура а расход јој је десет милијарди еура,са малим суфицитом од око десетак милиона еура.Значи повећање накнада,такси и пореза директно одлазе у рупу без дна коју држава сваке године „продуби“за две и по милијарде еура и повећава Јавни дуг на већ око тридесет милијарди еура.Уколико израчунате камату на Јавни дуг од 4% до 6% и лаик може да схвати да раст БДП од 3% не може да покрије ни редовно сервисирање Јавног дуга.Зато се повећавају накнаде и продаје удео државе у Комерционалној Банци.Парадокс јесте да се целокупна политика окреће око А.П.КиМ а да се целокупна економија окреће око задуживања од истих држава које су признале КиМ.На крају све економске параметре „испегла“ Завод за статистику Србије,тако да нико не зна где Новац од повећања накнада одлази али сви смо сведоци и знамо да А.П.КиМ „одлази“. Зашто ?

    • „Суштина јесте да се новац из европских фондова и пројеката и кредита не користи само за намену пројеката већ се користи за „крпљење „буџетских рупа.“ Ako je tako kako vi kažete i ako je to uopšte moguće, onda svaka čast Srbiji i Vladi Srbije. Opet smo pobedili glupu Evropu sa barem 5:0 ! Ne pokušavam da plasiram domišljat komentar, nego stvarno razmislite: ako mi koristimo evropske fodove kao naš novac – pa šta ćete bolje?

      • Ре:Мишко/ Суштина јесте да се реформе спроводе успорено уколико не користите новац наменски,и да се Закони не примењују,да Судски процеси трају од 5 до 25 година,да новац за чишћење Дунава пласирате у друге фондове,да Београд све фекалне воде спроводи без пречишћавања у Дунав и Саву,да немате питку води у Зрењанину већ 10 година.Уколико би се донео Закон о пореклу имовине,тада би се видело где су средства отишла,зато се Закон о пореклу имовине и не доноси.Ко има мотив ?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.