Glavni problem je to što su ljudi nezainteresovani ili nemaju poverenja da će ono što predlože zaista naći put do vlasti. Jedan od razloga za relativno mali odziv u mnogim sredinama, jeste i nejasna ili neprilagođena metodologija uključivanja ljudi, kažu predstavnici švajcarskog projekta „Reforma poreza na imovinu“, koji je zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave radila na pripremi izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Nacrt tog dokumenta sada se nalazi u skupštinskoj proceduri a između ostalog propisuje obavezu lokalnih vlasti da prilikom izrade budžeta konsultuju građane.

– Tu temu mi smo dotakli kroz švajcarski projekat Reforme poreza na imovinu, kojim smo kroz nekoliko ciklusa obuhvatili 44 lokalne samouprave. Program je bio i takmičarskog karaktera, i opština ili grad koji na kraju procesa dobiju nagradu od milion švajcarskih franaka, u obavezi su da zajedno sa građanima osmisle kako će je potrošiti. Većina, skoro 90 odsto opština je to prihvatilo kao stalnu praksu, kao i svi od ukupno 14 obuhvaćenih gradova – kaže za Danas Aleksander Grunauer, šef projekta „Reforma poreza na imovinu“.

On objašnjava da do sada nije bilo jasnog modela kako animirati ljude da daju predloge, pa su se opštine snalazile, jedna od druge prepisivale rešenja ali ona, tako preslikana, nisu dala svuda iste efekte. Na primer, navodi naš sagovornik, opština Inđija je među prvim uvela internet u rad lokalne administracije, građani su na to navikli, i relativno je bilo lako preko zvaničnog sajta dobiti predloge za izradu budžeta. Međutim, upola manje Malo Crniće nije na taj način uspelo da uključi ljude, jer relativno mali broj koristi internet, ali se do predloga stanovnika dolazi direktno – predsednik Opštine svakog dana prima građane i sa njima razmatra šta bi trebalo izgraditi. S druge strane, opština slične veličine, Bojnik, organizovala je da se u centru mesta postave štandovi na kojima se popunjavaju formulari i građani izjašnjavaju o tome u šta je najbolje utrošiti lokalni novac. Ima i sredina gde ljudi u holu opštinske zgrade, kada dođu da završe neki posao, mogu da popune obrasce i iskažu svoj stav.

Branislav Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, kaže da je uvođenje obaveze da se prilikom pripreme odluka o budžetu, u delu planiranja investicija sprovede javna rasprava, kaže da je to najvažnija novina u predloženim izmenama zakona.

– Time omogućavamo bolju primenu instituta neposredne demokratije i većeg uključivanja građana u donošenje odluka koje su važne za njihove zajednice. Predlažemo obavezno konsultovanje građana u pogledu kreiranja budžeta lokalnih samouprava u oblasti investicija. Neke opštine i gradovi u Srbiji to već rade i koriste neki od načina komunikacije da konsultuju građane (Pirot, Bečej, Loznica, Vranje, Pančevo Ruma…), ali naša intencija je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer sredstva u budžetima su sredstva svih građana i imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ih ulagati i na šta ih trošiti – rekao je ministar.

On je dodao da će biti unapređeno i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave.

Šta je izmenama  Zakona

Izmene Zakona o lokalnim samoupravama koje se nalaze u skupštinskoj proceduri, obuhvatiće i rad skupštine opštine, način sazivanja sednica, ali i maksimalan broj pomoćnika predsednika ili gradonačelnika, kao i članova opštinskih veća odnosno gradskih sekretarijata, koji će se utvrđivati prema broju stanovnika te lokalne zajednice. Tako broj pomoćnika prvog čoveka na lokalu neće moći da bude veći od pet, dok će opštinska veća moći da imaju maksimalno 11 članova. Biće regulisan i način saradnje više opština kroz mogućnost prenošenja nadležnosti na zajedničko telo za obavljanje pojedinih poslova za koje te sredine same nemaju potreban kapacitet.