I prihodi i rashodi mimo plana

Vlada Republike Srbije, za razliku od eksperata MMF, tvrdi da je prošlu godinu završila sa značajnim viškom u državnoj kasi. Prema zvaničnim informacijama Ministarstva finansija, godina je okončana sa budžetskim suficitom od 30,3 milijarde dinara ili 3,5 milijardi dinara više nego 2005. godine. Međutim, MMF je u svom izveštaju napisao da je „budžetski rezultat u 2006. godini znatno pogoršan i prešao je iz suficita od 0,75 odsto BDP-a u 2005. godini u deficit od 1,6 odsto BDP“. Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da je reč samo o metodološkim razlikama u iskazivanju budžetskih prihoda i rashoda. Tačnije, predstavnici vlasti ne kriju da su kao poreske prihode lane proknjižili i pare koje je država dobila od prodaje druge licence za mobilnu telefoniju ali ne i rashode koje je država imala po osnovu otplate dela duga penzionerima.
Stanje u budžetu na kraju godine, međutim, ne svodi se samo na pitanje zašto se država nije pridržavala usvojenih principa koje primenjuje MMF u tretiranju prihoda i rashoda u državnoj kasi, kada je već te principe usvojila kroz zakonsku regulativu. Naime, iz izveštaja Ministarstva finansija jasno je da je prošlogodišnji višak u državnoj kasi maltene duplo veći od planiranog. Godina je završena sa 30,3 milijarde dinara a rebalansiranim budžetom iz septembra prošle godine bio je planirani suficit od 15,4 milijarde dinara. Ako se podsetimo da je tri meseca pre isteka godine raniji suficit od 39,6 milijardi dinara više nego prepolovljen i to u momentu kada je trenutni suficit značajno premašivao konačnu godišnju cifru, postavlja se u najmanju ruku pitanje kvaliteta planiranja javnih finansija. To se pokazuje kao veoma aktulna tema i tokom privremenog finansiranja u ovoj godini.
Malo detaljnija analiza poreskih prihoda i rashoda tokom 2006. godine potvrđuje da ni planirani prihodi od 521,2 milijarde dinara nisu bili ostvareni, ali na sreću nisu realizovani ni planirani rashodi od 505,8 milijardi dinara. U državnu kasu se slilo ukupno 499,1 a potrošeno je ukupno 468,8 milijardi dinara. Da država kao neporeske prihode u avgustu prošle godine nije knjižila 29,1 milijardu dinara od licence za mobilnu telefoniju, u državnoj kasi bi bio eventualno višak od samo 1,2 milijarde dinara ili manje od 5 odsto suficita iz 2005. godine. Ali, da su u rashode svrstane i isplate penzionerima iz decembra prošle godine na ime duga, lako bi bilo uočiti da bi umesto suficita u državnoj kasi bio manjak, o kome i govore stručnjaci MMF.
Očito je da u državnoj kasi lane nije baš sve išlo glatko o čemu svedoče i mesečni rezultati kako na strani prihoda tako i na strani rashoda. U januaru 2006. godine manjak u kasi je bio čak 7,4 milijarde dinara, u februaru je smanjen na oko 600 hiljada dinara da bi ponovo u martu razlika između prikupljenih prihoda i realizovanih rashoda dostigla jednu milijardu dinara. Četiri naredna meseca protekla su u znaku suficita koji se kretao od 1,9 milijardi u junu do 4,9 milijardi dinara u julu. Onda je proknjižen prihod od licence i u budžetu je odjednom došlo do suficita od 28,6 milijardi dinara. Međutim, već u septembru je ponovo državna kasa bila u minusu od 1,7 milijardi dinara. Oktobar je opet probudio optimizam u Ministarstvu finansija jer je mesec završen sa viškom od 6,5 milijardi dinara ali su poslednja dva meseca ponovo bila u negativnoj zoni sa deficitom od dve, odnosno četiri milijarde dinara.
Pokazala su se tačnim predviđanja domaćih ekonomista koji su još prilikom usvajanja originalnog budžeta za 2006. godinu tvrdili da su poreski prihodi prenapregnuti i da je teško očekivati da će glavne poreske poluge -PDV i akcize – moći da obezbede suficit u državnoj kasi od čak 39,6 milijardi dinara. Ispostavilo se da su na kraju budžetski prihodi u odnosu na plan iz rebalansa, podbacili za 17,5 milijardi, pri čemu je podbačaj kod PDV i akciza bio čak 22 milijarde dinara.
Ovi podaci očito prevazilaze okvire same priče oko toga da li je Srbija prošlu godinu završila sa plusom ili minusom u državnoj kasi. Posebno ako se pođe od preporuke MMF da bi ovogodišnji suficit i to bez knjigovodstvenih „dosetki“ koje su primenjene i tokom ova tri meseca trebalo da bude najmanje 2,75 odsto BDP. Napraviti takav rez u budžetu nije nimalo jednostavno, a pitanje je da li makar i u krajnjoj nuždi treba ići na povećanje poreskih prihoda koji će ove godine za 30-tak milijardi inače biti niži od prošlogodišnjih zbog smanjenog poreza na zarade. Sastavljanje ovogodišnjeg budžeta biće više nego složen zadatak za koji je potrebno vreme od bar mesec dana nakon formiranja vlade, jer će morati da se anuliraju negativne posledice sadašnjih tokova javne potrošnje i osigura da u skraćenoj budžetskoj godini bude uspostavljena bar uravnotežena budžetska slika.