Inflacija je svojevrsni porez na siromaštvo

Dok sam slušao gospodina De Silga sve vreme sam gledao oko sebe ne bih li video da ovo nije možda skrivena kamera. Ovako je svoje obraćanje učesnicima okruglog stola održanog krajem prošle nedelje u beogradskom hotelu Hajat na temu «Stabilna valuta za zdravu ekonomiju» započeo guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Jer, ono što je pre njega govorio Iv Tibo de Silgi, «otac» evra, a sada predsednik poznate francuske grupacije Vinči, mogao je i on da ponovi samo što bi se to odnosilo na dinar a ne na evro. Uz konstataciju da je evro doneo Evropi stabilnost i povećao konkurentnost njene privrede De Silgi je ukazao na probleme koji prate evropsku monetu četiri godine posle njenog uvođenja.

Cilj – stabilan dinar u zdravoj ekonomiji

Srbija je prevazišla stanje nestabilne valute u nezdravoj ekonomiji, poziciju u kojoj je bila 2000. godine. Ali još ne možemo da kažemo da imamo stabilnu valutu u zdravoj ekonomiji. Najrealnija ocena je da imamo stabilniju valutu u ekonomiji koja se nalazi u fazi nužnih, suštinskih i sveobuhvatnih reformi. Dobro je što je centralna banka dobila mandat da brani cenovnu stabilnost, ali ona mora biti potpomognuta i od strane drugih ekonomskih politika, a ključ stabilne valute su zdrava fiskalna politika i strukturne promene na tržištu rada, kako cena koju plaćemo stabilnosti dinara ne bi bila previsoka – ocenio je Goran Pitić, predsednik UO Sosiete ženeral banke.

-To što većina članica EU koristi zajedničku valutu, značajno je smanjilo troškove naše privrede i učinilo trgovinu lakšom, jer ne treba zaboraviti da se 60 odsto trgovine u zemljama EU odvija upravo na evropskom tržištu. To što su naša preduzeća uštedela desetine milijardi evra značajno je povećalo njihovu konkurentnost. Osim toga, zaštitili smo našu privredu od uticaja kriza izvan Evrope, što se ponajbolje i moglo videti iz reakcije na dešavanja u Iraku ili Avganistanu. Zaštitili smo se i od pomeranja kursa dolara i više nismo u situaciji kao nekada da dolar bude američka valuta ali naš problem, odnosno da svi mi izvan SAD finansiramo njihov deficit – rekao je De Silgi.
Ali najveća prednost evra, smatra on, ogleda se u tome što je inflacija svedena na oko dva odsto, a do pre samo desetak godina bila je oko sedam odsto godišnje. Mnogi su i danas skloni da zbog toga kritikuju Evropsku centralnu banku, ali De Silgi tvrdi da je najznačajniji element stabilnosti evra upravo to što je postignut zajednički dogovor članica EU da ova banka mora da brine jedino o cenovnoj stabilnosti i ni o čemu više. Ispravno je shvaćeno da «sa nešto višom stopom inflacije od one koja je utvrđena Mastrihtskim sporazumom neće doći do trajnijeg povećanja privrednog rasta». Naprotiv, «inflacija je porez na siromaštvo, dok privreda bez inflacije stimuliše rast i zapošljavanje». Jer, «niske kamatne stope na duži rok, privredi ulivaju sigurnost i ona može na duži rok da upravlja svojim poslovima. Međutim, kako je primetio De Silgi, to što EU, za razliku od monetarne, nema zajedničku ekonomsku uniju, značajno umanjuje pozitivne efekte evra. Instrumenti kontrole ekonomskih politika koji su uspostavljeni ne deluje dovoljno efikasno, pa se tako dešava da se usvojene smernice ekonomske politike koje se utvrđuje svakog juna ne primenjuju adekvatno u nacionalnim budžetima članica EU.
Nedostatak zajedničke fiskalne politike sprečava EU da izvuče maksimalnu dobit od evra. O tome govori podatak da svaki procenat povećanja deficita budžeta članica košta EU oko 60 milijardi dolara godišnje, bilo zbog toga što obeshrabruje investitore, bilo što ohrabruje prekomerenu potrošnju. Stoga su reforme javnih finansija kao i tržišta rada nužni koraci koje će članice EU morati uskoro da preduzmu ako žele da pokrenu dalje evropsku privredu koja trpi posledice političke blokade unutar EU – ocenio je Iv Tibo de Silgi.
Posle ovakvih stavova tvorca evra, guverner NBS je mogao samo da zaključi da je i Srbija primer da se sa nižom inflacijom lakše posluje i lakše pravi budžet.
– U situaciji kada je inflacija niska, nužno je suočavanje sa realnošću i poređenje sa drugima. Zato što stabilna valuta zaista jeste osnov zdrave privrede zadatak naše centralne banke, baš kao i Evropske centralne banke, jeste održavanje cenovne stabilnosti na prvom mestu, i tu nema mesta pričama o tome kako će se to odraziti na proizvodnju, izvoz, ili zaposlenost. Ima mesta samo oceni da li smo instrumentima koji nam stoje na raspolaganju uspeli da postignemo cilj ili ne – tvrdi Jelašić.