Zgrada Vlade Srbije Foto: Bojan Cvejić

Kažu da vrednost javne nabavke od 216 miliona dinara, kako to stoji u tekstu Danasa, nije tačna i tvrde da su “za trogodišnji zakup vozila zapravo opredelili 60 miliona dinara plus PDV”. E, to nije tačno.

U tekstu javne nabavke, objavljene na sajtu Ministarstva rada, precizno piše da su za uslugu iznajmljivanja 110 vozila opredelili 180 miliona dinara plus PDV. To je 216 miliona. Navedeno je i da bi ankesom ugovora iznos mogao da bude uvećan za najviše pet miliona, sa PDV-om – šest, pa bi konačan zbir iznosio 222 miliona dinara ili 1,85 miliona evra. Ili, u proseku, više od 16.000 evra po vozilu. Tako stoji i u tekstu Danasa.

Ministarstvo objašnjava i da je “90 odsto zakupljenih vozila namenjeno Inspektoratu rada, koji trenutno koristi automobile starije od 10 godina, od čega je 12 potpuno neispravno i neisplativo ih je popravljati”. Lepo. Niko i ne spori da su inspekcijama potrebna vozila. Verujemo čak da su i ona koje je donirala Jura već odslužila svoje. Ali, ne shvatamo kakva je logika da se gotovo dva miliona evra izdvoji za automobile a da inspekcije nakon tri godine opet ostanu bez voznog parka i ponovo traže novac za zakup.

U demantiju se polemiše i sa tezama kojih u tekstu uopšte nema. Nismo napisali da je “planirano da zakupljeni automobili budu marke Fijat ili Škoda”.

Napisali smo da se “automobili sa specifikacijama iz javne nabavke mogu naći jedino u asortimanu Fijata i Škode”. Nismo tvrdili ni da u toj javnoj nabavci učestvuju proizvođači automobila, kako nam se pripisuje. Naprotiv, pomenuli smo jednu auto kuću koja radi Fijatov program i sa kojom je, prema saznanjima Danasa, čovek iz Ministarstva već nekoliko meseci pregovarao. O tome u demantiju ni reč. Kao ni o nameni preostalih dvadesetak automobila srednje i više klase.

Ministarstvo nas ljubazno podseća i da “za razliku od nekih ranijih vremena, kada se novac trošio galantno i bez zadrške, ova vlada kao prioritet ima namensko trošenje uz mere štednje”. A u “nekim ranijim vremenima”, tim resorom je upravljao ministar koji se i sada nalazi u vladi.

Malo komično deluju i objašnjenja da je zakup automobila standard koji se primenjuje u Evropskoj uniji (što bi trebalo da nas uveri kako je i cena planirana u ovoj nabavci realna?) jer bi novi automobili zahtevali velike troškove za registraciju, servise, popravke i slično. Time bi, kaže se u demantiju, morali da se bave inspektori umesto da rade svoj posao. Sada smo u dilemi: da li se u inspekcijama zapošljavaju automehaničari kojima su popravke vozila prioritet? To bi možda objasnilo stanje bezbednosti na radu u Srbiji i to što bez kazne prolaze poslodavci koji zakidaju ili neisplaćuju zarade svojim radnicima.

Smehotresno je to što se navode troškovi za popravku sadašnjih starih automobila, od 84.000 dinara do 3.400 evra i tvrdi kako je dokaz štedljivosti to što zakupom novih te probleme neće imati. Ne bi ih imali ni da su te nove kupili.

Obavešteni smo i da će “u svako vozilo iz zakupa biti ugrađen GPS kako bi nadležni mogli da prate kretanje i kako bi se sprečile zloupotrebe”. Zašto se i to našlo u demantiju, nije jasno, jer o zloupotrebama vozila nismo pisali. Možda neki drugi put.

Najzad, uz uvažavanje brzine kojom je Ministarstvo poslalo demanti, podsećamo kako još uvek nismo dobili odgovore na pitanja o ovoj javnoj nabavci. Postavili smo ih u ponedeljak i još uvek čekamo.

Povezani tekstovi