Izvoz iz slobodnih zona u Srbiji u vrednosti 2,2 milijarde evra godišnje 1

Ona je u razgovoru za Magazin Biznis istakla da je najveća prednost slobodnih zona što investitori sve usluge mogu dobiti na jednom mestu.

„Pored poreskih olakšica, odnosno neplaćanja PDV-a i carina pod određenim uslovima, korisnici slobodnih zona sve dodatne usluge mogu dobiti na jednom mestu, a to su organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske i agencijske usluge, osiguranje, bankarski poslovi i drugo. Takodje, kada investitor dolazi na nepoznato tržište, njemu je potrebna sigurnost. Slobodna zona je ograđeno područje koje je pod stalnim carinskim nadzorom i investitor je doživljava kao sigurno mesto za poslovanje“, kazala je Štambuk.

Od 204 kompanije koje prema podacima iz 2018. godine posluju u slobodnim zonama, 85 su proizvodne kompanije, a najviše ih je iz autoindustrije, metalurške i tekstilne industrije, dok su ostale uglavnom iz uslužnih delatnosti. Njihova godišnja proizvodnja dostigla je prošle godine vrednost oko 2,4 milijarde evra, što je devet puta više nego 2008. godine kada je Uprava za slobodne zone počela da radi.

Kako je objasnila direktorka Uprave, sve što se dešava u slobodnim zonama je pod carinskim nadzorom, dok u nekim zemljama nije tako. Na primer u Kini, koja u poslednjoj deceniji ima najveći broj slobodnih zona u svetu, za njih su odgovorne lokalne samouprave, odnosno provincije, a izuzete su od velikog broja zakona i posluju po posebnoj regulativi.

„EU ima drugačiji pristup. Carinske olakšice ne postoje, jer je to jedinstveno carinsko tržište. S druge strane, slobodne zone su uglavnom u nerazvijenim regionima EU. Moraju da ispune odredjene regionalne uslove da bi dobile bilo kakvu vrstu pomoći“, rekla je Štambuk.

Slobodne zone u Srbiji su za investitore privlačne po njenim rečima zbog odličnog geografskog položaja zemlje, kao i velikoj broja sporazuma o slobodnoj trgovini koji investitorima omogućavaju pristup tržištu od preko milijardu potrošača.

„Sve se gleda, i pravna i politička stabilnost, kreditni rejting zemlje… Nisu povlastice presudne. U poredjenju sa regionom, Srbija je najbolje razvila svoje slobodne zone“, kazala je Štambuk.

Navela je da su najuspešnije slobodne zone, gledano po visini izvoza i broju zaposlenih, Kragujevac, Subotica i Pirot, a kada je u pitanju samo broj zaposlenih prednjači Zrenjanin sa više od 6.000 radnika.

„Nije nam cilj da povećavamo broj zona, već da se ove postojeće što više razvijaju, i to tako što će dolaziti više malih kompanija“, rekla je Štambuk.

Dodala je da u slobodnim zonama rade i dve kineske firme Mei Ta, koja proizvodi autodelove u slobodnoj zoni Beograd, i Healthcare Europe koja pravi anatomske jastuke u Rumi u slobodnoj zoni Šabac.

„Još tri kineske kompanije radiće u okviru postojećih slobodnih zona. Linglong će proizvoditi gume u Zrenjaninu, Yanfeng iz oblasti automobilskih enterijera biće u slobodnoj zoni Šumadija, nadomak Kragujevca, koja će biti otvorena do kraja godine, dok Minth otvara fabriku u Loznici. Kinezima je Srbija zanimljiva jer smo geografski na obodu EU. Oni uvoze sirovine koje se u okviru zona dorađuju i prerađuju, pa gotove proizvode, poreklom iz Srbije, izvoze u EU“, rekla je Štambuk.

Objasnila je da se slobodna zona formira ako planirani obim investicionog ulaganja prelazi iznos od tri miliona evra i ako korisnik zone predvidja zapošljavanje najmanje 100 radnika u prve dve godine i ako se područje zone nalazi na nedovoljno razvijenim područjima.

„Ovakvi uslovi su neophodni kako bi beneficije bile opravdane. Ipak, kada je slobodna zona formirana, u njoj mogu da posluju i veliki i manji investitori“, istakla je direktorka Uprave za slobodne zone.

Povezani tekstovi