Javna potrošnja i cene izmiču kontroli

Iako zvanična statistika tvrdi da je inflacija od početka godine niža od projektovane (u januaru je iznosila o,4 odsto a u februaru 0,1 odsto) građani sa prosečnom zaradom koja je u januaru iznosila 24.122 dinara nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo, utoliko pre što je posle najavljenih poskupljenja realno očekivati da će se inflatorna spirala pokrenuti. Februar je, osim poskupljenja komunalnih usluga (u Beogradu su komunalije skuplje za 25 odsto), doneo i nove cene poštanskih usluga koje su skočile za 7,5 odsto. Poskupela je i televizijska pretplata ( sa 300 na 350 dinara ), a najavljena su i poskupljenja električne energije za 20 odsto od 1. aprila i gasa od 1. juna. Ekonomisti upozoravaju da će potrošače u Srbiji u narednim mesecima zapljusnuti veliki talas poskupljenja koja će najviše pogoditi porodični budžet.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu kaže za Danas da će poskupljenje komunalnih usluga i električne energije izazvati rast cena na malo u drugom kvartalua.

Bajec: Pogubno dejstvo fiskalne politike

Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta, upozorava da svako poskupljenje utiče na inflaciju, pa je takav slučaj i sa višim cenama komunalnih i ostalih usluga. „Postavlja se pitanje da li će Narodna banka Srbije svojom monetaranom politikom uspeti da neutrališe ekspanzivno dejstvo fiskalne politike, odnosno, preveliku javnu potrošnju koja podstiče veću tražnju i rast cena. Jer, veća tražnja povećava uvoz i ugrožava spoljnotrgovinski deficit, što je loša posledica poskupljenja. Ukoliko NBS bude morala da interveniše na tržištu i neutrališe ekspanziju pre svega javne potrošnje, onda će kamatna stopa centralne banke morati da bude veća, što će neminovno poskupeti kredite i ugroziti poslovanje privrede,“ smatra Bajec.

– Sve ukazuje na buđenje inflacije koja je do sada bila uspavana zahvaljujući pre svega rigoroznim merama kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije. Na kretanje inflacije nepovoljno će se odraziti izrazito visok rast zarada u sektoru javne potrošnje, ali i dinamika sprovođenja Nacionalnog investricionog plana.Pritom treba naglasiti da NBS ima sužen prostor za dalje relaksiranje kreditno-monetarne politike, što znači da bi vlada trebalo svojim merama da utiče na smanjenje javne potrošnje kao i da obezbedi uslove za strukturne reforme privrede i veći priliv grinfild investicija – kaže Đogović.
Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije smatra da je teško u ovom trenutku prognozirati kolika će inflacija biti ali ističe da je ova godina bila izgubljena za značenje ekonomske rezultate.
-Ipak, ja sam optimista jer ukupni ekonomski rezultat i zavise prvenstveno od aktivnosti privrednika. Očekujem da će stopa inflacije biti na nivou prošlogodišnje, kao i stopa rasta BDP i industrijske proizvodnje,mada takvi rezultati neće biti kao „posledica“ rada vlade nego dosadašnje privatizacije i prisustva investitora čije poslovanje ne zavisi od mera ekonomske politike nove vlade – izjavio je Milosavljević, i dodao da će privreda brže napredovati ako je politika ne bude sputavala. On je podsetio na činjenicu da odlaganje formiranja nove vlade otežava poslovanje privrede jer još nisu poznate mere ekonomske politike,a nije usvojen ni budžet …
Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku cene na malo u januaru porasle su za 0,4 odsto, što je približno prosečnom mesečnom rastu cena ostvarenom tokom prošle godine. Usluge, kao i cene industrijskih neprehrambenih proizvoda uglavnom su mirovale, mada je bilo proizvoda, među kojima su i cigarete, koji su drastično poskupeli, čak za 10,5 odsto. I cene na zelenoj pijaci zabeležile su skok od 1,9 odsto. Uprkos tome, januarska inflacija bila 0,4 odsto, odnosno niža od projektovane. Za pokriće minimalne potrošačke korpe u januaru bilo je potrebno izdvojiti 0,6, a za pokriće prosečne korpe 1,1 prosečnih januarskih mesečnih zarada (24.122 dinara). Statističari su zabeležili da je kupovna moć građana u januaru bila niža nego u decembru 2006. godine kada je za pokriće minimalne korpe bilo potrebno izdvojiti 0,58, a prosečne 0,93 prosečnih zarada( u januaru je minimalna potrošačka korpa poskupela za 10,3 dinara ili 0,1odsto, a prosečna za 285,47 dinara ili 1,1 odsto).
Podaci o izdacima prosečne porodice ukazuju da količina namirnica u prosečnoj potrošačkoj korpi, kao ni plate nisu značajnije povećani. Ne treba zaboraviti da u strukturi porodičnog budžeta hrana zauzima dominantno mesto jer se na njenu nabavku potroši više od 40 odsto novca. Za komunalije, struju i vodu izdvaja se 26 odsto, a za saobraćajne usluge 12 odsto.