Javni dug stvarno već na 58 odsto BDP-a

Pravi skok desio se tokom maja kada je dug povećan za više od dve milijarde evra i sa 52,4 na 57,2 odsto BDP-a. Tako se opasno približio granici od 60 odsto za koju su predstavnici državne administracije više puta izjavljivali da je neće preći.

Međutim, ako bi se u obzir uzelo realno stanje stvari i odnos javnog duga i BDP-a je već sada oko 60 odsto. To se između ostalog odnosi na procenu da će BDP pasti u ovoj godini tri odsto, a ne 1,8 odsto koliko računa Ministarstvo finansija.

Druga okolnost je da Narodna banka drži fiksni kurs.

Politika stabilnog kursa traje već duže od dve godine, ali poslednjih nekoliko meseci devizni kurs je bukvalno fiksiran, što je uostalom i koštalo 1,2 milijarde evra deviznih rezervi.

U kombinaciji sa inflacijom od dva odsto to znači da je dinar realno ojačao za toliko prema evru. Tako smo došli u naoko apsurdnu situaciju.

U tabeli Ministarstva finansija stoji da se očekuje realni pad BDP-a od 1,8 odsto ove godine, a dva reda iznad da će BDP u 2020. godini iznositi 5.507,6 milijardi dinara, dok je na kraju 2019. bio 5.410,8 milijardi dinara.

Tako smo zahvaljujući deviznom kursu uspeli da manje bude veće.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da ako bi se kao imenilac uzeo BDP koji procenjuje MMF, koji se procenjuje na minus tri odsto ove godine, već sada bi javni dug bio 58 odsto takvog BDP-a.

„Možda će se procena o padu od 1,8 odsto držati do kraja godine uprkos stvarnim dešavanjima i onda se sledeće godine koriguje. S druge strane sa inflacijom od dva odsto i fiksnim kursom dinara dodaje se još dva odsto BDP-a. Za očekivati je da do kraja godine javni dug skoči na 60 do 61 odsto BDP-a pogotovo ako se iskaže realni pad BDP-a“, ocenjuje Arsić.

On dodaje da ima smisla u krizi držati fiksni kurs, ali da je problem što se u to ušlo sa odranije precenjenim dinarom.

„Čim krene privredni oporavak i rast BDP-a doći će do značajnog rasta spoljnotrgovinskog deficita“, napominje on i to kao posledica precenjenog dinara u odnosu na evro.

Najveći doprinos povećanju javnog duga dao je deficit budžeta u maju od preko 120 milijardi dinara ili više od milijardu evra.

U junu je deficit dosta manji delom kao posledica oporavka aktivnosti, ali i delom zato što se u junu naplaćuje kvartalni PDV.

Inače su od početka godine prihodi od PDV-a manji za oko osam odsto nego prethodne godine.

I ekonomista Mlađen Kovačević se slaže da je dinar precenjen, ali i da je zbog toga teško verovati analizama koje se na takvom kursu zasnivaju.

„Mogu da pričaju koliko hoće o doznakama i stranim direktnim investicijama koje jačaju kurs, ubeđen sam da je odnos javnog i spoljnog duga prema BDP-u suštinski veći od obračunatog prema tekućoj vrednosti dinara.

„Takvi pokazatelji nisu upotrebljivi za ozbiljne analize“ ocenjuje Kovačević.

Prema njegovoj proceni prava vrednost dinara bi trebalo da bude oko 170-180 dinara za evro, mada je to teško izračunati.

„Ali da vodimo politiku kao Kina koja ima ogroman deficit u spoljnoj trgovini i opet ima potcenjen kurs, mi bi trebalo da imamo kurs od 250 dinara za evro“, smatra Kovačević.

Javni dug Srbije iznosio je na kraju juna 2020. godine 26,827 milijardi evra, što je najviši nominalni iznos duga od 2000. godine. Na kraju decembra prošle godine javni dug je iznosi 23,944 milijarde evra (52 odsto BDP-a). Fiskalni savet je ocenio da Srbiju očekuje zaduživanje još 2,5 do tri milijarde evra što za vraćanje dospelih dugova što za pokriće deficita ove godine.