JELAŠIĆ: Cene koje kontroliše država podižu inflaciju

Prema našim procenama bazna inflacija na kraju prvog polugodišta biće ista kao i u maju, dakle oko tri odsto, a isti međugodišnji nivo bazne inflacije očekujemo i na kraju godine, dok će ukupna inflacija na kraju prvog polugodišta biti oko pet a na kraju godine oko šest odsto. Za 2008. godinu utvrdili smo koridor bazne inflacije od tri do šest odsto, a naše projekcije govore da bi ona u 2009. trebalo da se kreće u rasponu od dva do pet, a u 2010. od dva do četiri odsto. Dakle, politika centralne banke je ne samo da snižava nivo bazne inflacije nego i da snižava raspon gornje i donje granice mogućeg rasta cena koje se slobodno formniraju na tržištu – izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić.

Tržište vaga dinar

– Od januara do danas, više od 90 odsto trgovanja devizama obavljeno je van međubankarskog deviznog tržišta i da nije bilo nužnih intervencija NBS u januaru i u prvoj dekadi maja, kada je prodato 75 miliona evra kako bi bio zaustavljen pad dinara, sadašnji kurs bi bio formiran u međusobnom trgovanju poslovnih banaka. NBS će intervenisati samo ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu, naglasio je guverner NBS Radovan Jelašić, demantujući tvrdnje nekih ekonomista da bi evro trebalo da vredi 120 dinara.

Ocenjujući majsku inflaciju on je istako da najveća „zasluga“ za dosadašnji rast cena koji je na godišnjem nivou 4,4 odsto pripada takozvanim regulisanim cenama. „Da nije bilo njihovog porasta u prvom kvartalu inflacija bi bila na nuli, a u drugom kvartalu će poskupljenja struje, nafte, lekova i ostalih proizvoda o čijim cenama odlučuje država učestvovati sa 2,2 odsto u ukupnom očekivanom rastu cena na malo od 2,9 do tri odsto, naglasio je Jelašić, ocenjujući da je monetarna politika ispunila sve zadatake koji su stajali pred njom kada je reč o obaranju inflacije i to ne samo u prošloj nego i u ovoj godini. Prema oceni guverneraa, na cene su stabilizirajuće delovali akumulirani efekti prošlogodišnje apresijacije dinara, koji su anulirali ovogodišnju depresijaciju od oko tri odsto i prvi put veći porast uvoznih cena od bazne inflacije. Uz sve to su, što je posebno važno i inflatorna očekivanja snižena, mada ona nisu, kako je istako guverner, „još dovoljno dobro usidrena“ jer su na višem nivou od realnih kretanja a posebno od postavljenih targeta. Tako su se recimo očekivanja preduzeća i finansijskog sektora u poslednja četiri meseca stabilizovala na oko 0,5 odsto mesečno, što daje godišnju inflaciju od 6,2 odsto, dok su ta očekivanja kod sindikata nešto viša, kreću se oko 0,7 odsto mesečno, ili 8,7 odsto na godišnjem nivou, a očekivanja stanovništva su po pravilu znatno viša od očekivaja svih ostalih sektora.
Jelašić je podsetio da se od 4. juna ukida svakodnevni sastanak međubankarskog deviznog tržišta, što znači da Srbija prelazi na plivajući režim kursa. On je objasnio da će centralna banka ubuduće taj sastanak sazivati samo u slučaju da u određenom momentu u toku dana utvrdi da postoji ozbiljan poremećaj u odnosu ponude i tražnje.