Kako su "zelenaši" postali "bankarski savetnici" 1

Problem je, međutim, što sve navedene banke kategorički demantuju ovakve navode i savetuju nadležnim organima da se pozabave ovakvim slučajevima.

U vikend izdanju našeg lista, naime, objavljen je tekst o firmama i pojedincima koji nude građanima kredite ili brze pozajmice, što su stručnjaci ocenili kao nelegalnu delatnost i zelenašenje, s obzirom na to da samo banke i finansijske organizacije imaju pravo da se time bave.

Navedena su dva preduzeća, Keš ček i Full Hand, koja su ponudu istakla na tabli okrenutoj ka Požeškoj ulici na Banovom brdu, kao i primer oglasa zalepljenog na autobuskom stajalištu kojim izvesna Tanja Matejić reklamira kredite sa kamatom od 6,5 odsto za zaposlene, do četiri miliona bez žiranata i za penzionere sa kamatom od deset odsto uz životno osiguranje. Centralno pitanje, osim činjenice da kreditiranje i pozajmice kao delatnost nisu dozvoljeni, bilo je odakle potiče novac za taj posao.

Nakon objavljenog teksta, u nedelju se javila osoba koja se predstavila kao majka Matejićeve i uz napomenu da je „više od 15 godina u bankarstvu“ tvrdila da smo ih „ocrnili stavljanjem u istu korpu sa zelenašima“.

Nezadovoljna zbog sadržaja teksta u Danasu, pominjala je advokata i najavila demanti, ali on do zaključenja ovog broja još nije stigao u redakciju.

Tvrdila je da ona i kćerka ne rade svojim novcem već su to krediti banaka za koje one rade kao savetnice, odnosno agenti.

– U pitanju su sve banke, zavisi od toga koja banka odgovara mogućnostima i potrebama klijenta. Ako hoćete stambeni kredit, ja bih preporučila Sosijete ženeral ili Intezu, ako vam treba keš bez prenosa plate, opet bih preporučila neku treću banku. Za penzionere do 80 godina samo Poštanska štedionica, za penzionere koji hoće kamatu od deset odsto uz osiguranje, to je Unikredit banka. Sve su različiti uslovi, zavisi od mogućnosti klijenta – tvrdi ona a na pitanje koliko se naplaćuje to savetovanje, kaže: „Zavisi. Koliko banka da“.

Međutim, banke koje je naša sagovornica pomenula, kao i druge koje smo kontaktirali, tvrde da nemaju potrebe za takvom saradnjom, posebno ne u obliku takvih oglasa. Podsećaju da je sektor bankarstva jedan od najregulisanijih i da prilikom kreiranja ponude za neki od proizvoda moraju da istaknu i ogledni primerak ugovora, što u slučajevima navedenim u tekstu ne postoji.

Neke od njih tvrde da kamatne stope koje se pominju u oglasu nisu iz njihove kreditne politike a skrenule su pažnju i na to da se kamata ne formira samo prema tome da li je klijent penzioner ili zaposlen, već i na osnovu vrste kredita i perioda otplate.

U OTP grupi, koja je pre godinu i po dana kupila Sosijete ženeral tako da ova banka više i nije na tržištu Srbije, kažu da su proverili navode iz upita i iz teksta i zahvaljuju što smo im skrenuli pažnju.

– OTP banka Srbija i Vojvođanska banka, kao članice OTP grupe, ne rade na način koji je opisan. U svakom trenutku se pridržavamo dobre poslovne prakse i vodimo računa o zaštiti klijenata. Ne sarađujemo sa imenovanim agencijama iz članka koji ste poslali. Kao i sve druge banke koje posluju u Srbiji, imamo poslovnu saradnju sa raznim partnerima koji kroz posebno osmišljene saradnje promovišu proizvode i usluge banke i usmeravaju sve potencijalne klijente na banku, čime jedino banka može da zasnuje ugovorni odnos sa klijentom u skladu sa procedurama i politikama i to je uvek direktni odnos između banke sa jedne strane i klijenta sa druge strane – izričiti su u OTP.

U Poštanskoj štedionici, podsećaju da „sa stogodišnjom tradicijom i kao vodeća po veličini poslovne mreže sa 189 ekspozitura i dve mobilne ekspoziture po čemu je jedinstvena na tržištu, u svom poslovanju ne poznaje niti primenjuje prodaju svojih proizvoda, pa ni kreditnih, preko agenata i posrednika“.

Objašnjavaju da „pored dostupnosti, proizvodi Banke Poštanska štedionica su transparentni, a zaposleni adekvatno obučeni da zahteve naših klijenata reše na obostrano zadovoljstvo“.

– Ukoliko ste u saznanju da bilo ko na predmetni način koristi ime Banke, molimo Vas da nas o tome obavestite obzirom da je reč o lažnom predstavljanju – navodi se u odgovoru Poštanske štedionice.

U Unikredit banci naglašavaju da proizvode i usluge odobravaju isključivo putem mreže svojih ekspozitura i elektronskih kanala.

– U skladu sa takvom poslovnom praksom, fizička lica, ni u kom slučaju ne mogu da se predstavljaju kao agenti banke i da bilo šta nude u ime Unikredit banke. Iskoristili bismo ovu priliku da zamolimo građane da, ukoliko im fizičko lice ponudi kredite u ime Unikredit banke, pozovu naš kontakt centar i prijave takav slučaj, kako bismo obavestili nadležne organe o zloupotrebi našeg imena – precizni su u odgovoru u Unikreditu.

I u Intezi su kategorični, kažu da nemaju potpisan ugovor ni sa jednim fizičkim ili pravnim licem koje vrši ulogu agenta u posredovanju prodaje kredita.

„Prodaju proizvoda i usluga Banke isključivo vrše njeni stalno zaposleni“, ističu u toj banci.

close
Kako su "zelenaši" postali "bankarski savetnici" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.