Na više autobuskih stajališta tokom decembra prošle godine mogla se videti zalepljena reklamna poruka sa trakicama telefona izvesne Tanje Matejić koja je nudila kredite za zaposlene sa kamatom od 6,5 odsto do četiri miliona bez žiranata, a za penzionere, sa rokom otplate do 80. godine života i uz životno osiguranje, pod kamatom od deset procenata.
Pokušali smo da saznamo više detalja o uslovima pod kojim građani mogu da koriste kredite ili pozajmice, ali telefon istaknut na reklami Keš Čeka nije bio dostupan, na broj Matejićeve juče se niko nije javio ali je Ful hend, koji se reklamira i na internetu, bio spreman za klijente.
Prema rečima službenice koja se javila na telefon, pozajmice se daju putem administrativne zabrane, za zaposlene ili penzionere od 50 do 1.000 evra, na tri meseca do dve godine uz kamatu od 1,5 odsto. Trošak je i provizija agencije, koja zavisi od odobrenog iznosa i perioda otplate ali koliko bi iznosila u slučaju da je reč o 1.000 evra na godinu dana, zaposlena nije mogla da odgovori.
“Nemam tu informaciju, to imaju u našoj administraciji i daju je u momentu kada pošaljete dokumentaciju”, rekla je i dodala da je od dokumentacije za stalno zaposlene potreban ugovor o radu i poslednje tri platne liste, a za penzionere samo poslednji penzioni ček.
– To nije legalno. Iznenađen sam da tako nešto uopšte može da postoji – kaže za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
On objašnjava da kreditiranjem ne smeju da se bave fizička lica niti firme jer to ulazi u kategoriju nedozvoljenih aktivnosti koje se kolokvijalno zovu zelenašenje.
– Znamo da to postoji ne samo kod nas, ali je protivzakonito. Pravo je pitanje zašto se time ne pozabave neki inspekcijski organi i zašto naše institucije ne rade jer je to praksa koja direktno utiče na rast kriminaliteta u društvu. Za mene je tragično što to država ne sprečava – kaže Šoškić i dodaje da nadležnosti centralne banke, definisane zakonima o NBS, bankama i osiguravajućim društvima, ne omogućavaju da ona direktno reaguje u takvim slučajevima, ali može da ih prijavi nekom drugom državnom organu.
Još jedno od pravih pitanja u ovom slučaju jeste odakle potiče novac koji se kao kredit ili pozajmica nudi građanima. U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu za Danas da takva vrsta “kreditiranja” zbog sumnje u poreklo sredstava “može dovesti do pojačanih rizika od pranja novca i finansiranja terorizma”.
– U tom smislu, Uprava za sprečavanje pranja novca je sagledavala nekoliko slučajeva nezakonitog pružanja finansijskih usluga, pri čemu je prikupljena saznanja prosleđivala policiji i nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje. Takođe, napominjemo da je važno napraviti razliku između ugovora o kreditu i ugovora o zajmu, s obzirom da se ova dva pojma suštinski razlikuju. Naime, kreditne poslove može da pruži samo banka ili finansijska institucija, a zajam pored finansijskih institucija, mogu da pruže i druga fizička i pravna lica. U prethodnom periodu Uprava za sprečavanje pranja novca je uočila modalitete pranja novca kroz poslove kreditiranja i odobravanja zajmova, pri čemu su navedeni obrasci postupanja opisani u dokumentu Tipologije pranja novca – navode u odgovoru našem listu.
U Republičkom javnom tužilaštvu, međutim, nisu imali odgovor na pitanje da li u praksi RJT ili nižih tužilaštava u poslednjih nekoliko godina ima slučajeva istrage i procesuiranja zbog nedozvoljenog kreditiranja građana koje oglašavaju neke firme ili fizička lica, da li postoje saznanja iz kojih izvora potiče novac za dodelu takvih kredita i kako je klasifikovano delo neovlašćenog kreditiranja?
– Imajući u vidu da pitanje koje ste postavili ne sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih bi, u skladu sa evidencijama koje se vode u javnom tužilaštvu, mogli da dostavimo traženu informaciju, niti da pitanje prosledimo nadležnim javnim tužilaštvima, s obzirom da Republičko javno tužilaštvo ne postupa u prvom stepenu, na žalost, nismo u mogućnosti da Vam odgovorimo – navode u RJT.
Od centralne banke, na pitanja postavljena još 18. decembra prošle godine nije stigao odgovor. A pitali smo mogu li fizička lica ili firme da dodeljuju kredite u kešu građanima i pod kojim uslovima, mogu li da oglašavaju taj posao, ko je zadužen za kontrolu takvih kreditora, odnosno ko treba da reaguje, da li su poznati slučajevi takvih firmi ili fizičkih lica i odakle potiče novac za taj posao?
Uspešan biznis
Prema podacima sa APR-a, firma Keš Ček, registrovana za ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga osnovana je 2014. sa sedištem na Vračaru i adresom za prijem pošte u Bajinoj Bašti. Osnovala ju je i vodi Kristina Trišić. Ima ukupno 36 ogranaka na više lokacija u Beogradu i širom Srbije i prosečno deset zaposlenih. Prema finansijskom izveštaju za 2019. ostvarila je prihod od 109 miliona dinara, a neto dobit je 15 miliona. Full Hand je 2016. osnovao Dejan Zoraja, ima jednog zaposlenog a u 2019. je ostvarila prihod od 1,9 miliona dinara dok je neto dobit 241.000 dinara.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Crna Gora: Ambasadori na konsultacijama
U Užicu se po ceo dan reklamira zalagaonica na lokalnoj radio stanici, “ dajemo novčane pozajmice”
Sve mikrokreditne i kladionice drže VLASTODRŽCI, zato mogu da deru ovaj bjedni narod koji preživljava od kredita sa baš, baš, previsokim kamatama
U ovoj zemlji izgleda najbolje uspevaju krimi biljke. Prosto bujaju. Ove legalne kulture jedva preživljavaju.
Šoškić se ne seća da je u njegovo vreme postajala Elita Internacional koja je pokrala 40 miliona evra…
Što bih voleo da dođu neki novi Komunisti pa sve te rđr i ove večite kilave političare na neku farmu pa da rmbaju vasceli dan dok ne povrate državi pare
Doshli su Njhovi unuci i praunuci.Razlika je shto su oni predjasnji,otimali od pojedinaca i delili svima,ovi od sviju i dele pojedincima.
Ove nase, danasnje, ni Superhik ne bi okupio.
Došli su unuci onih koji su rat samo na filmu videli, ali su zato pokupili sav kajmak nakon rata.
Napravili smo pravu narko kriminalističku državu u Evropi države takvog tipa uspeli su čak i u J Americi da ugase. Napredno.
Kod nas bezakonje cveta. Da li je pored ovoga normalno da vam na radio i televizijama reklamiraju kazina i kladionice koje su mnogi društveno prihvatili.
Šire se i kladionice. To nikome, pa ni Danasu, ne smeta; čak jedan lanac kladionica promovišete.
Zašto bi smetalo nešto što je regulisano zakonom, i čije usluge mogu da koriste samo punoletni građani.Kamo sreće da i prostituciju dekriminalizuju i uvedu u zakonske okvire.
ali nije moralno. Eto zato… Trebamo se ugledati na Albaniju. Tamo su zabranjene.
Zato je i regulisano zakonom da se Vama i sličnima čini da je sve ok, ali se iza svega krije, ogromno (uz državni blagoslov) pranje novca. Zar ste toliko naivni i verujete da je sve u redu, a kockarnice niču gde god ima ljudi i slobodnog prostora. Postale su najčešće reklamirani spotovi na svim TV, naravno i „veliki donatori i dobrotvorci“. O pogubnom uticaju na mlade i porodicu ne treba ni govoriti. Najzad vlasnici kockarnica su i najveći „investitori“ u Srbiji i šire i u direktnoj sprezi sa ovom vlašću.
Kladionice, a naročito kazina su jedna od najregulisanijih oblasti u državi. U kazinima tačno znate koji procenat novca se vraća igračima. Na kraju krajeva, to postoji po celom zapadu, kojem toliko težite.
Sve sto se desava je zasluzeno kako narod zeli takvu vlast dobija a vlast pravi sistem
Nažalost, promašena tema.
1. Firme, ili bilo ko ko stoji iza ovih oglasa, ne mogu da daju kredite, sve i da hoće. One mogu da daju samo zajmove što je Zakonom o obligacionim odnosima dozvoljeno.
2. Navedeni uslovi, dakle za zajmove a ne keš kredite, nisu ni blizu zelenaških. Može se slobodno reći da su uslovi za keš kredite koji daju banke mnogo više zeleni nego oni koji su navedeni u oglasu.
3. Prava tema za novinare bi bila zašto se uopšte neko pojavljuje ko daje novčane pozajmice, a da to nisu banke koji po zakonu imaju monopol na davanje kredita, ili što bi prost narod rekao „štampanje para“. Razlog može biti u činjenici što gore navedeni zaposleni po ugovoru, penzioneri u ozbiljnoj životnoj dobi ili uopšte drugi teško dolaze do kredita ili uopšte ne mogu da dođu do njega. Iz istih razloga, preduzetnici su spremni i da plaćaju kamatu koja je i do 10 puta veća, i sa mnogo većim obezbeđenjima u nepokretnostima. Može biti da razlog leži u činjnici da novca ima malo u prometu, tj. da NBS i bankarski sektor loše rade svoj posao.
4. Zašto novca ima malo u prometu, i to dovodi do pojave ovakvih slučajeva, a i mnog gorih „zelenijih“ je prava tema za ozbiljne novine. Ovako ovaj tekst može da deluje da su banke naručile da se napiše neki tekst u funkciji borbe protiv konkurencije koju zakon dozvoljava.
Milorade, ovo su mesečne kamate, u bankama su na godišnjem nivou. Ovo je zverstvo preme ljudima koji su u problemu i očajni pristaju na takve uslove.
Iza svega stoji bolesni monstruozni um nekom od tvoraca iz senke establismenta…znaci drzava !!
Imenjače, teško da se radi o mesečnim kamatama u navedenom oglasu. Ni neki senilni penzioner ne bi prihvatio da ima mesečnu kamatu od 10%. Biće da su one ipak godišnje. Možda u nekim zalagaonicima ima i toga ali da se neko profesionalno bavi davanjem zajmova sa tolikim kamatama u ovom godinama, to teško.
Na mesecnom nivou su.UZMES 1000E mesecno placas 100. Mnogi su se jako zeznuli ,pa tako i moj sin koji je uzeo 300 pa kad nije mogo da vrati isla kamata na kamatu i za 2 od.je naraslo na 1000,a ukupno je vraceno1730
Sve po zakonu
To je jos jedan „specijalitet“ iz SNS -BBB kuhinje !! Ovo BBB je skracenica za :“bitange barabe bandite“ !!!
Pa šta? Da li država ima štete od zelenašenja? Nema. Štetu imaju samo oni koje zelenaši oderu. Što bi se onda država potresala što nekome zelenaši otmu kuću za sitne pare? Tišina tamo, Zlatno doba, bre!
Nema. Štetu imaju samo oni koji se razbole. Razmišljanje vam je na nivou idiota.
Masfija radi pod zaštitom države, a nadlećni organi žmure. Napre-dno!
Ovo se desavalo I devedesetih..tada je iza toga stajala drzava..I postojala je neka Davina I neki Jezda…..Imam utisak da je ovo to..samo se sada bankarka drugacije zove..a da je drzava potpuno beze interes oca na da sebi uskrati biznis..Drzavo je u gubitku preko 5 milijardi Eura..treba to negde nadoknaditi..a sto ne bi to gradjanima oduzeli..I pravili se ludi da to nema beze sa njima…Srbijo nema proizvodnju ali proizvodi zaduzenja…
Milorade,
Verovatno niste pravnik. Ocena da li je nesto zajam ili kredit ne zavisi od naziva usluge nego se ceni prema stvarnoj nameri i prirodi posla. Kad se neko nedvosmisleno bavi davanjem zajmova u vidu delatnosti to je nezakonito kreditiranje. Jedno je davanje zajma koje se obavlja sa nekom posebnom svrhom a drugo je davanje zajmova radi ostvarivanja dobiti. Ovo drugo je kreditiranje i jasno je koja lica imaju pravo da tu delatnost obavljaju. To nema veze sa zelenasenjem. To su razlicite stvari. Zelenasenje je drugacija delatnost, zabranjena zakonom. Vidim da ni ex guverner Nbs to ne razlikuje.
Šoškić se pravi lud, a u Nišu postoji zalagaonica koja je radila i u njegovo vreme i bavila se istim poslovima. Isto mogu da tvrdim i za Beograd za period 2004-2012.
Sve je jasno jos od 90-tih,dosli unuci porazenih 1945 godine na vlast.
Cini mi se da dolazi vreme ponovo za Oktobarsku revoluciju pa Jovo nanovo.
Nadam se da će ih biti što više i da će biti što je moguće jača konkurencija „legalnim“ zelenašima koji deru narod uz blagoslov NBS 🙂
Највећи специјалитет ове „државе“ је да не ради оно због чега постоји а то је да проводи закон. То, како би рекли комунисти, „одумирање“ државе је организован процес и осећа се у свим областима живота. Зеленашење је најмања ствар јер пре тога имамо рекламирање коцке и чак лекова који скупа чине више од 80% укупних реклама у електронским медијима и то траје више од деценије. Никада, нико није баш ништа учинио против тога као што нема баш никога у држави ко не зна да се ти ради а да је забрањено! Реално би било да сада неко поднесе кривичну пријаву против тужилаштва јер не ради свој посао! Било би занимљиво видети шта би се десило тада?
Не би се ништа десило. Као што се ништа не дешава већ годинама на све што се ради око нас.
Prosetajte malo po Evropi i okolnim zemljama …nema5 posto kladionica u odnosu na Srbiju.
Ali dok navijacko kriminalne grupe u saradnji sa političarima imaju interes za dilovanje droga i zelenasenjem do tada ce postojati.