"Zelenašenje" se slobodno širi naočigled države 1

Na više autobuskih stajališta tokom decembra prošle godine mogla se videti zalepljena reklamna poruka sa trakicama telefona izvesne Tanje Matejić koja je nudila kredite za zaposlene sa kamatom od 6,5 odsto do četiri miliona bez žiranata, a za penzionere, sa rokom otplate do 80. godine života i uz životno osiguranje, pod kamatom od deset procenata.

Pokušali smo da saznamo više detalja o uslovima pod kojim građani mogu da koriste kredite ili pozajmice, ali telefon istaknut na reklami Keš Čeka nije bio dostupan, na broj Matejićeve juče se niko nije javio ali je Ful hend, koji se reklamira i na internetu, bio spreman za klijente.

Prema rečima službenice koja se javila na telefon, pozajmice se daju putem administrativne zabrane, za zaposlene ili penzionere od 50 do 1.000 evra, na tri meseca do dve godine uz kamatu od 1,5 odsto. Trošak je i provizija agencije, koja zavisi od odobrenog iznosa i perioda otplate ali koliko bi iznosila u slučaju da je reč o 1.000 evra na godinu dana, zaposlena nije mogla da odgovori.

“Nemam tu informaciju, to imaju u našoj administraciji i daju je u momentu kada pošaljete dokumentaciju”, rekla je i dodala da je od dokumentacije za stalno zaposlene potreban ugovor o radu i poslednje tri platne liste, a za penzionere samo poslednji penzioni ček.

"Zelenašenje" se slobodno širi naočigled države 2

– To nije legalno. Iznenađen sam da tako nešto uopšte može da postoji – kaže za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.

On objašnjava da kreditiranjem ne smeju da se bave fizička lica niti firme jer to ulazi u kategoriju nedozvoljenih aktivnosti koje se kolokvijalno zovu zelenašenje.

– Znamo da to postoji ne samo kod nas, ali je protivzakonito. Pravo je pitanje zašto se time ne pozabave neki inspekcijski organi i zašto naše institucije ne rade jer je to praksa koja direktno utiče na rast kriminaliteta u društvu. Za mene je tragično što to država ne sprečava – kaže Šoškić i dodaje da nadležnosti centralne banke, definisane zakonima o NBS, bankama i osiguravajućim društvima, ne omogućavaju da ona direktno reaguje u takvim slučajevima, ali može da ih prijavi nekom drugom državnom organu.

Još jedno od pravih pitanja u ovom slučaju jeste odakle potiče novac koji se kao kredit ili pozajmica nudi građanima. U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu za Danas da takva vrsta “kreditiranja” zbog sumnje u poreklo sredstava “može dovesti do pojačanih rizika od pranja novca i finansiranja terorizma”.

– U tom smislu, Uprava za sprečavanje pranja novca je sagledavala nekoliko slučajeva nezakonitog pružanja finansijskih usluga, pri čemu je prikupljena saznanja prosleđivala policiji i nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje. Takođe, napominjemo da je važno napraviti razliku između ugovora o kreditu i ugovora o zajmu, s obzirom da se ova dva pojma suštinski razlikuju. Naime, kreditne poslove može da pruži samo banka ili finansijska institucija, a zajam pored finansijskih institucija, mogu da pruže i druga fizička i pravna lica. U prethodnom periodu Uprava za sprečavanje pranja novca je uočila modalitete pranja novca kroz poslove kreditiranja i odobravanja zajmova, pri čemu su navedeni obrasci postupanja opisani u dokumentu Tipologije pranja novca – navode u odgovoru našem listu.

U Republičkom javnom tužilaštvu, međutim, nisu imali odgovor na pitanje da li u praksi RJT ili nižih tužilaštava u poslednjih nekoliko godina ima slučajeva istrage i procesuiranja zbog nedozvoljenog kreditiranja građana koje oglašavaju neke firme ili fizička lica, da li postoje saznanja iz kojih izvora potiče novac za dodelu takvih kredita i kako je klasifikovano delo neovlašćenog kreditiranja?

– Imajući u vidu da pitanje koje ste postavili ne sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih bi, u skladu sa evidencijama koje se vode u javnom tužilaštvu, mogli da dostavimo traženu informaciju, niti da pitanje prosledimo nadležnim javnim tužilaštvima, s obzirom da Republičko javno tužilaštvo ne postupa u prvom stepenu, na žalost, nismo u mogućnosti da Vam odgovorimo – navode u RJT.

Od centralne banke, na pitanja postavljena još 18. decembra prošle godine nije stigao odgovor. A pitali smo mogu li fizička lica ili firme da dodeljuju kredite u kešu građanima i pod kojim uslovima, mogu li da oglašavaju taj posao, ko je zadužen za kontrolu takvih kreditora, odnosno ko treba da reaguje, da li su poznati slučajevi takvih firmi ili fizičkih lica i odakle potiče novac za taj posao?

Uspešan biznis

Prema podacima sa APR-a, firma Keš Ček, registrovana za ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga osnovana je 2014. sa sedištem na Vračaru i adresom za prijem pošte u Bajinoj Bašti. Osnovala ju je i vodi Kristina Trišić. Ima ukupno 36 ogranaka na više lokacija u Beogradu i širom Srbije i prosečno deset zaposlenih. Prema finansijskom izveštaju za 2019. ostvarila je prihod od 109 miliona dinara, a neto dobit je 15 miliona. Full Hand je 2016. osnovao Dejan Zoraja, ima jednog zaposlenog a u 2019. je ostvarila prihod od 1,9 miliona dinara dok je neto dobit 241.000 dinara.

close
"Zelenašenje" se slobodno širi naočigled države 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.