„Kao da prugu gradimo ispočetka“

Kako kažu u preduzeću „Infrastruktura železnice Srbije“ vozovi sa pruge Stara Pazova – Novi Sad biće preusmereni na pomoćni prevozni pravac Pančevo-Orlovat-Rimski Šančevi-Novi Sad. Ova pruga je rekonstruisana pa je brzina vozova povećana sa 30 na 60 kilometara na sat, a povećano je i osovinsko opterećenje ove pruge sa 18 na 22,5 tona po osovini, što bi trebalo da obezbedi nešto veći protok saobraćaja.

S druge strane, putnički železnički saobraćaj između dva najveća grada u Srbiji i na najfrekventnijoj saobraćajnoj deonici biće u potpunosti obustavljen. Ovo se odnosi i na međunarodne linije. Tako će voz za Budimpeštu kretati iz Novog Sada, a linija za Beč će biti potpuno suspendovana.

Slobodan Aćimović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je ova obustava saobraćaja u skladu sa planovima koji su najavljeni pre nekoliko meseci.

„Naše pruge su mnogo godina devastirane. Na velikom delu pruga vozovi usporavaju do 30 kilometara na sat. Kada 30 godina gotovo ništa ne ulažete u pruge, onda izgleda kao da ponovo gradite ispočetka. Očigledno je da se morala pruga zatvoriti. Biće preusmeravanja teretnih vozova, biće sporije, biće gužve, ali se to mora uraditi“, objašnjava Aćimović.

Pruga Beograd – Novi Sad je deo buduće brze pruge Beograd – Budimpešta i gradi je ruska kompanija RŽD, a finansira se iz ruskog kredita.

Kako kažu u Infrastrukturi, dosadašnji radovi na deonici Stara Pazova-Novi Sad obavljani su uz železnički saobraćaj, ali „planirani intenzivniji i sveobuhvatniji radovi zahtevali su obustavu železničkog saobraćaja na ovoj deonici, kako bi se radovi odvijali brzo i efikasno“.

Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije, ističe da nije jasno kako će se opravdati zatvaranje na tako dug period tako frekventne pruge.

„To će biti test da li je nama zaista potrebna brza pruga za Budimpeštu“, ocenjuje Bušatlija.

Radovi na rekonstrukciji pruge Stara Pazova – Novi Sad počeli su 16. marta 2018. godine, a rok za njihov završetak je 48 meseci. Do sada je položeno prvih desetak kilometara pruge za velike brzine. Na ovoj deonici grade se i tunel Čortanovci, odnosno dve cevi kroz Frušku goru dužine od po 1.100 metara i vijadukt kojim će se pruga spuštati sa Fruške gore ka Dunavu dužine 2,9 kilometara. U Infrastrukturi tvrde da je do sada završeno oko 47 odsto radova na izgradnji tunela i vijadukta „Čortanovci“.

Na pitanje do kada će biti zatvorena pruga od Beograda do Novog Sada iz ove kompanije nismo dobili precizan odgovor već da će „Infrastruktura železnice Srbije pratiti dinamiku izvođenja radova na ovim projektima, i svakako ukoliko za to budu postojale mogućnosti u narednom periodu pojedine deonice u određenim vremenskim periodima biće otvarane za saobraćaj“.

Ranije su zvaničnici davali izjave da do 2021. godine treba da bude završena ova deonica od Stare Pazove do Novog Sada koja se rekonstruiše, tako da bi to trebalo da bude krajnji rok i ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja.

Srbija je potpisala sa Kinom ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke linije za deonicu Novi Sad-Subotica-Kelebija vredan 943 miliona evra. Ovaj projekat bi trebalo da omogući brzu prugu od Beograda do Budimpešte, a Kinezi su posebno zainteresovani za tu deonicu koja se nalazi u sklopu njihovog „Puta svile“, odnosno veze između luke Pirej i Centralne Evrope.

Milion i po putnika ostalo bez prevoza

Kako kažu u Srbija kargu, na deonici Novi Sad – Beograd u 2018. godini prevezeno je preko šest miliona tona robe. Od toga u tranzitu oko 2,8 miliona tona, u izvozu preko milion tona, u uvozu 1,7 miliona tona i u unutrašnjem saobraćaju oko 700.000 tona robe.

U isto vreme, kako kažu u Srbija vozu, na ovoj deonici je prevezeno i 1.473.659 putnika.