Kinezi stvarno razvijaju putnički dron za Dubai

Prekjuče, prilikom posete Kini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Kinezi razvijaju leteći automobil zajedno sa bogatim arapskim zemljama pa ćemo „zamoliti da jedan deo proizvodnje bude premešten u Srbiju, kako bi bili uposleni mladi ljudi u Srbiji“. Imajući u vidu iskustvo sa obećanjima o arapskoj fabrici čipova od pre pet godina i ova vest je u javnosti primljena sa dozom skepse, toliko da je pominjano i da je možda došlo do neke zabune i da se u stvari radi o letećim ćilimima.

Međutim, kineska privatna kompanija Ehang zaista radi na razvoju dvoseda „E 184“, drona koji bi mogao da leti brzinom od 100 kilometara na sat i koji bi služio kao taksi dron u Dubaiju, gde je projekat pre dve godine i predstavljen.

Iako je u nekim evropskim medijima pisano da ova kompanija planira da plasira ovaj vid transporta i u nekim evropskim gradovima, kao i da još ove godine krene u masovnu proizvodnju putničkih dronova, na samom sajtu kompanije mogu se naći samo snimci test letova drona sa vlasnicima kompanije, ali i informacija da se razvoj radi u fazama, bez pominjanja rokova. Tokom predstavljanja drona u Dubaiju u februaru 2017. godine vlasti ovog emirata su izjavile da do 2030. godine žele da se 25 odsto putničkog transporta obavlja raznim vidovima autonomnog transporta, pa i letećim automobilima.

Inače ovo tržište je jedno od najbrže rastućih i u leteće automobile ili leteće taksije ili dronove ulažu neki od najpoznatijih IT giganata. Uber razvija svoj autonomni leteći taksi, jedan od osnivača Gugla Lari Pejdž investira u dve različite kompanije koje takođe razvijaju svoje letelice, a brojnim američkim startapima su se priključili i Rols Rojs i Aston Martin sa svojim projektima letećih automobila.

Kineske kompanije pomalo kasne sa ulaskom na ovo tržište, ali je recimo prošle godine kineska kompanija Žejiang Geely Holding Group kupila bostonsku firmu Terrafugia koja planira da počne sa prodajom letećih automobila već 2019. godine.

Za sada u istraživanje ovih letelica koje su po pravilu električne i autonomne, odnosno sa autopilotom, ulažu se stotine miliona dolara. I mada je Vučić u Kini medijima govorio o potrebi hvatanja priključka sa četvrtom tehnološkom revolucijom i ekonomijom znanja, u svojoj izjavi on je pak pozvao na otvaranje fabrike delova za ove letelice, što iako nesumnjivo dobra stvar za Srbiju, ne obezbeđuje transfer tehnologije i znanja, već verovatno samo još slabo plaćenih radnih mesta.