Koliko štede građani Srbije?

U istraživanju baziranom na 500 ispitanika starijih od 15 godina sprovedenom u septembru, 52 odsto ljudi uopšte ne štedi. Pre pet godina, 2014, nije štedelo 39 odsto. Istovremeno, sada 35 odsto ispitanih smatra da je štednja veoma važna, dok je 2014. njih 43 odsto to smatralo.

Zanimljivo je da istovremeno 21 odsto ispitanih ove godine smatra da im se finansijska situacija popravila u odnosu na svega 11 odsto pre dve godine. Takođe i broj ljudi kojima se finansijska situacija pogoršala iznosio je 30 odsto i smanjen je u odnosu na čak 50 odsto 2016. godine. Oni koji štede manje nego ranije to ne čine zbog nekih tržišnih razloga kao što su niže kamate, već zato što imaju manje novca na raspolaganju, ostali su bez posla, povećani troškovi uz ista primanja…

S druge strane, prema rečima Filipa Jelića, savetnika za sektor stanovništva Erste banke, ukupna štednja u Srbiji se od početka godine do septembra povećala za četiri odsto i prešla 10 milijardi evra.

„Štednja u Erste banci iznosi 400 miliona evra, od čega je 300 miliona po viđenju, a 100 miliona evra oročeno. Najčešći ulog u banci je 10.000 evra u evrima i 100.000 dinara u dinarima. Zanimljivo je da je sledeći po frekvenciji ulog u dinarima od 500.000, pa od milion dinara. Prosečan štedni depozit iznosi 12.500 evra, dok je prosečan dinarski depozit 281.000 dinara.

Zanimljivo je i da je više od polovine štediša starije od 50 godina, ali i da je njih 10 odsto mlađe od 20 godina“, rekao je Jelić na predstavljanju istraživanja. On je ocenio da štednja raste uprkos niskim kamatnim stopama, delom zbog rasta poverenja građana u banke, ali i zbog nedostatka instrumenata u koje bi građani mogli da ulažu novac.

Jedno od objašnjenja rasta štednje u bankama je i smanjenje novca u slamarici. Naime, 2014. godine 45 odsto građana je držalo pare u gotovini, u kući ili sefu, da bi se ove godine taj broj smanjio na 24 odsto. Kada se izuzme najčešći oblik štednje, u slamaricama, slede štednja u banci i životno osiguranje.

Prosečna mesečna ušteđena suma onih koji štede u Srbiji iznosi 4.819 dinara i u poslednjih pet godina svake godine raste. Ipak, najviše ljudi, 32 odsto, štedi do 2.000 dinara mesečno. Glavni razlog za štednju je pravljenje rezerve za svaki slučaj, pa onda za penziju. Zanimljivo je da se sve manje štedi za kupovinu nečega, a stručnjaci to objašnjavaju veoma niskim kamatnim stopama na kredite.

Na pitanje koliko biste uštedeli ili investirali ako biste dobili dodatnih 30.000 dinara najviše, 27 odsto ispitanih je reklo „ništa“, a u prosek svih ispitanih je 13.000 dinara ostavljenih sa strane. Od tih koji bi nešto uštedeli čak 76 odsto bi to uradili u banci, a 12 odsto bi novac ostavili kući.

Najvažniji razlozi za to što se više novca ne ulaže u neke druge instrumente je osetljivost na rizik, a drugi neznanje, odnosno finansijska nepismenost. Naime, samo sedam odsto ljudi je spremno da rizikuje kod ulaganja. S druge strane, samo osam odsto ljudi kaže da veoma dobro poznaje finansijske teme i bankarske proizvode, a čak 24 odsto da ih sasvim nedovoljno poznaje. M. O.