Kosovo traži deo jadranske obale u Rafailovićima 1Budva-ilustracija Foto: Pixabay/Falco

Kosovsko Ministarstvo pravde tužilo je Opštinu Budva, Crnu Goru i kompaniju “Sunraf beach properties“, zatraživši povraćaj 4.500 kvadrata zemlje na samom šetalištu u Rafailovićima, gde se nekada nalazilo dečje odmaralište, prenosi Kossev pisanje podgoričkih Vijesti.

U tužbi tvrde da su odmaralište “Ganimete Terbeshi“ kupili pre šest decenija.

Tužba za utvrđivanje prava svojine, u koju su Vijesti imale uvid, podnesena je kotorskom Osnovnom sudu.

Kosovsko Ministarstvo, koje zastupa Kosovo kao tužioca, traži da kotorski sud donese privremenu meru zabrane raspolaganja i otuđenja zemlje na peni od mora do okončanja sudskog spora.

Na atraktivnoj parceli se gradi višespratni kondo kompleks.

Dečje, odnosno omladinsko odmaralište, kasnije je dobilo naziv Lahor, po istoimenoj kompaniji iz Prištine.

Nakon ratnih dešavanja 1999. godine, sedište firme iz Prištine preseljeno je u Crnu Goru, a potom privatizovano, odnosno prodato. Oronula zgrada nekadašnjeg odmarališta je porušena i započeta je gradnja višespratnice.

Tužitelj ukazuje da je Kosovo vlasnik pomenute imovine, a kao dokaze je priložio kupoprodajni ugovor zaključen 22. marta 1961. u Sreskom sudu u Kotoru, kada je parcelu od 4.555 kvadrata kupio Savet za socijalno-politička i socijalna pitanja nekadašnje Socijalističke automne pokrajine (SAP) Kosovo i Metohija.

Opština Budva, koju zastupa Sekretarijat za zaštitu imovine, na čijem je čelu Nikola Plamenac osporila je tužbu kosovske administracije, zatraživši od suda da je odbaci kao neurednu.

Istakli su prigovor stvarne legitimacije, jer kako je navedeno iz “priloženih dokaza ne može se sa sigurnošću izvesti zaključak o postojanju stvarne – aktivne legitimacije tužioca u odnosu na sporne parcele”.

“Pitanje da li jeste ili nije tužilac ‘naslednik’ SAP Kosovo ne predstavlja predmet međunarodnog privatnog prava, već se radi o pitanju koje je međunarodnog javno-pravnog karaktera i za davanje ‘odgovora’ na to pitanje nije nadležan sud“, navodi se u odgovoru Opštine Budva kao drugotužene.

Opština je pri stavu da tužbeni zahtev nema pravno uporište u UNMIK Uredbi o ovlašćenjima privremene uprave na Kosovu iz juna 1999. godine, niti u Rezoluciji UN 1244 na koje se Kosovo pozvalo u tužbi.

Spor i oko Kamenova

Jedan od decenijskih sporova koje vodi u ime kosovske vlade je i zahtev tamošnje Agencije za privatizaciju za povraćaj 33 hiljada kvadrata zemlje u uvali Kamenovo, gde se nekada nalazilo odmaralište radnika Kosova i Metohije.

Banka je postala vlasnik udela nakon sporazuma iz 2017. sa firmama “Atlas Invest” iz Podgorice i “VB Holding” sa Kipra, koje su prenosom udela platile više kredita.

Kosovska Agencija za privatizaciju ne odustaje da dokaže da je firma “Rekreatus” iz Prištine stvarni vlasnik 33 hiljada kvadrata na samoj peni od mora, a ne istoimena firma čije je sedište u Budvi. Kako su ranije “Vijestima” saopštili, “Rekreaturs” je bivša sindikalna firma iz Prištine koja je imala odmaralište na Kamenovu i planirala gradnju sličnog u Ulcinju.

Pod nerazjašnjenim okolnostima firma je u toku rata 1999. godine preseljena za Budvu, a “Atlas grupa” je za 60 hiljada evra kupuje 2002. godine.

Odmaralište je odavno van funkcije, ostalo su samo oronule i neupotrebljive barake, ali do danas u uvali nije započeta gradnja luksuznog turističkog naselja, kako je to planskim dokumentima predviđeno.

Kamenovo potražuju i meštani, koji takođe tvrde da im je zemlja oteta.

Meštani Kamenova i Svetog Stefana već više od deceniju vode sudsku borbu za povratak, kako tvrde, otete dedovine.

Osnovni sud u Kotoru još pre 15 godina doneo je privremenu meru zabrane otuđenja, raspolaganja i opterećenja zemljom.

Meštani takođe žele da dokažu da im nikada nije isplaćena naknada za eksproprijaciju, ali i da je gotovo polovina zemlje nezakonito oteta i na njoj izgrađeno odmaralište.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

7 reagovanja na “Kosovo traži deo jadranske obale u Rafailovićima”

  1. Kakav je ovo naslov? Pa i grad Zrenjanin ima isti takav postupak. Traže svoje odmaralište.

  2. Logičan zahtev, kada je CG priznala tzv kosovo. Zapravo bi istu tu zemlju trebala da traži Srbija, čiji je deo i onda bila a i sada je AP Kosovo i Metohija.

  3. Albanci vrlo arogantno traže nešto što im tobož pripada, a pri tom Srbiji osporavaju svako pravo na raspolaganje i korišćenje imovine na teritoriji Kosmeta. Pokvarenjaštvo bez granica.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.