Krediti preduzeća pali na teret države 1Foto: FoNet Nenad Djordjevic

Dug „Srbijagasa“, preduzeća koje je u stoprocentnom vlasništvu države, prema njoj se gomilao godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je Srbija dala za dugoročne kredite tog javnog preduzeća kod komercijalnih banaka. Vlada Srbije je odlučila da potraživanje prema „Srbijagasu“ u ukupnom iznosu od preko 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u to javno preduzeće. Praktično, za iznos konvertovanog potraživanja, država je kao osnivač povećala vrednost kapitala tog javnog preduzeća, ili drugim rečima otpisala je dug „Srbijagasa“.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da država nije mogla da izbegne ovakav scenario te da je povećavanje kapitala „Srbijagasa“ logičan čin.

– U prošlosti je država mogla da vuče drugačije poteze da do ovoga ne dođe. Sada, s obzirom da se to nije desilo, ishod je morao da bude ovakav. „Srbijagas“ je strateški značajno preduzeće za snabdevanje privrede i građana gasom i Vlada nije u prilici da ga otera u stečaj. Drugim rečima, sve ovo što se desilo je iznuđen čin – navodi naš sagovornik.

On kao glavni problem vezan za današnju situaciju vidi činjenicu da je „Srbijagas“ godinama kupovao gas po višim cenama od prodajnih a da veliki broj dužnika nije plaćao svoje obaveze za isporučeni „plavi energent“.

– Sve to jasno ukazuje na jednu stvar – da se u ovu situaciju došlo zbog želje nadležnih da socijalnu politiku vode preko netržišnih, odnosno niskih cena gasa. Drugim rečima, nadležni su na taj način pokušali da sačuvaju socijalni mir. Cena je ovo što imamo danas, ogromna dugovanja „Srbijagasa“ prema državi koja je bilo nemoguće naplatiti. Država je jednostavno morala da iznađe način da socijalnu politiku finansira iz drugih izvora a da „Srbijagasu“ omogući tržišno poslovanje. Postoji mogućnost da su dugovanja „Srbijagasa“ plod nestručnog rukovođenja tim preduzećem, međutim teško je to utvrditi zbog toga što je jedno vreme preduzeće poslovalo po netržišnim principima pa se ne može sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da je to osnovni razlog za neefikasno poslovanje. Treba uzeti u obzir i da je država nametala „Srbijagasu“ obavezu da preuzima pojedine firme u Srbiji koje nisu mogle da plate svoja dugovanja za gas, što je tom preduzeću stvorilo dodatne troškove i probleme u poslovanju. Dakle, socijalna politika koja je sprovođena preko „Srbijagasa“, a možda i loše rukovođenje, osnovni su razlog za nagomilane dugove – smatra Savić.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i Mahmud Bušatlija, stručnjak za strana ulaganja.

– Država u konkretnoj situaciji nije mogla da uradi ništa drugo sem ovoga. Reč je o legitimnom činu koji, s obzirom na okolnosti, nije mogao da se izbegne. Ono što je važno je postaviti stvari na mesto kako se ovakva situacija ne bi ponovila za recimo šest meseci. Da bi se to ostvarilo, potrebno je što pre započeti restrukturiranje tog preduzeća. To podrazumeva da na čelo „Srbijagasa“ treba da dođu stručni kadrovi koji će ga voditi na adekvatan način i pravilnim poslovnim potezima koje povlače sprečiti mogućnost da preduzeće bude gubitaš sa brojnim problemima – zaključuje naš sagovornik.

Dug prema „Srbijagasu“ uvećan u odnosu na 2017.

Završni račun Javnog preduzeća „Srbijagas“ za prošlu godinu pokazuje da je dug potrošača oko 3,8 milijardi dinara. U 2017. godini ta cifra je iznosila 3,5 milijardi dinara. Drugim rečima neizmirene obaveze dužnika prema „Srbijagasu“ su se povećale iako je 2015. godine država proglasila „nultu toleranciju“ prema dužnicima za gas i omogućila tom preduzeću da naplaćuje svoja potraživanja.