Lečenje od kovida tri puta jeftinije nego što tvrdi Vučić

Otkako je epidemija virusa korona stigla u Srbiju prošlo je godinu dana, toliko traju i nabavke lekova, respiratora, vakcina, a isto toliko dugo ne znamo tačno ni koliko toga je i po kojoj ceni kupljeno. Ako je milijarde i teško prebrojati, sa hiljadama deluje da bi moglo da ide lakše, ali nije tako. Predsednik svoj izvor informacija nije otkrio, a Danasu Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije odgovorio na pitanje koliko košta jedan bolnički dan na intenzivnoj nezi.

Prema Pravilniku o ceni zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijarnom nivou dan u bolnici košta od 1.545 do 4.107 dinara koliko je za one koji se nalaze na intenzivnoj nezi 2. Na spisku usluga koje se naplaćuju u državnim bolnicama je i postupak održavanja neinvazivne ventilatorne podrške (respirator) koji po danu košta 2.220 dinara.

U privatnoj praksi korišćenje respiratora je skuplje, tako da bolnički dan na respiratoru košta u zavisnosti na kom je odeljenju pacijent od 30.000 do 36.000 dinara – čak i tu daleko manje od 1.000 evra o kojima govori predsednik.

Međutim, kovid pacijenata u privatnim bolnicama nema, svi kojima je potrebna lekarska pomoć su u državnim bolnicama, među kojima su i neke specijalno izgrađene zbog pojave virusa kojim je u Srbiji za godinu dana zaraženo više od 550.000 ljudi, a više od 5.000 je preminulo.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za naš list kaže da se lekari ne bave cenama, već da to rade službe na osnovu toga šta oni upišu da su koristili od materijala i usluga.

„Pitali su me i ranije o tome i nekom računicom smo došli do toga da dan u intenzivnoj nezi košta od 300 do 350 evra u proseku. Može to da bude i 1.000 evra, jer sve zavisi od toga kakve lekove dajete, od čega se leči pacijent. Daleko smo u Srbiji od savremene medicine, ali možda neke ustanove imaju neke inovativne stvari koje mnogo koštaju tako da taj dan može da izađe 1.000 evra“, ističe Panić, ali napominje da je prosek nekih 350 evra i to ako se računa i upotreba mehaničke ventilacije.

On kaže da pacijenti nisu na tako intenzivnom lečenju često, već da se u slučaju obolelih od kovida 19 najčešće koristi neinvazivna ventilacija.

„Tako da je ta cifra za lečenje kovid 19 pacijenata možda i nešto niža od one koju bismo mogli da vodimo kao uobičajenu, niža od tih 350 evra“, naglašava Panić i dodaje da se lekari ne bave mnogo cenama da bi mogli precizno da govore o tome.

Dan u bolnici osim korišćenja kreveta i respiratora podrazumeva dosta toga, pre svega, lekove poput antibiotika.

„Antibiotici se koriste za bakterijske, a ne virusne infekcije, ali kod nas se oni nalaze u zvaničnoj preporuci Batuta otkako je epidemija počela, zbog čega nam se u svetu čude. Nisu oni tako skupi, ali kako se radi o velikim količinama onda to dosta košta. Molekularni heparini mogu da koštaju, kleksan koji u poslednje vreme koristimo je skuplji, tu su i lekovi koji se koriste u slučaju pada trombocita“, kaže Panić i napominje da za mnoge lekove koji se nabavljaju ne znamo tačne cene.

Pun injekcioni špric leka kleksan sa 10 komada od po 2.000 internacionalnih jedinica košta 2.500 dinara do 7.000 dinara koliko je četiri puta jača doza ovog leka.

Fraksiparin, koji se koristi za sprečavanje venske tromboembolije, košta 2.800 dinara, koliko je cena rastvora za injekciju u napunjenom špricu.

Radi se takođe o 10 komada sa 5.700 internacionalnih jedinica. Na to treba dodati vitamine, pre svih C i D, provera krvne slike, ali i snimanja pluća ređe skenerom, češće rendgenom koji prema pomenutom Pravilniku o cenama košta 700 dinara.

Prema Vučićevoj računici, da bi se pokrio jedan dan lečenja na intenzivnoj nezi dvoje prosečnih građana treba da izdvajaju za zdravstvo celu godinu. Ukoliko taj dan u proseku košta 350 evra, onda bi to bilo na nivou godišnjeg izdvajanja za zdravstvo nekoga ko radi za platu od 50.000 dinara.

Zdravstvo puno košta, napominje epidemiolog Zoran Radovanović, ali je problem u Srbiji taj što je sistem, tako i cene, potpuno nerealan.

„U našem državnom zdravstvu cene su fiktivne, pregled lekara košta nekoliko stotina dinara, to je polovina cene koju platite za muški frizeraj. Da nemamo druge aranžmane, sedam ili osam vidova finansiranja, zdravstvo ne bi moglo da opstane“, ističe Radovanović. On kaže da je podatak o tome da dan košta 1.000 evra Vučić rekao jer „lepo zvuči“ i da će sledeći put reći nešto drugo, da je činjenica da je lečenje skupo, ali ne toliko.

To što bolnički dan u državnoj praksi zvanično košta od 10 do 30 evra Radovanović vidi kao najbolji pokazatelj nerealnosti.

„Za te pare ne možete da operete čaršafe, a ne nešto drugo. Tu se vidi koliko je sistem nerealan i zasnovan na proizvoljnim brojevima. Ne postoji ekonomski utvrđena cena usluge u zdravstvu i to je osnovno i to se decenijama traži. Kad bismo imali takvu cenu onda bismo mogli da izađemo i da vidimo ko daje jeftiniju uslugu, da se privatna i državna praksa takmiče“, ističe Zoran Radovanović.