Mali: Idemo na najveći privredni rast u 2021. u Evropi 1Foto: FoNet/Božana Pavlica

„Nesporno je da živimo u vreme najveće ekonomske kriza ikada koja je povezana sa zdravstvenom krizom koja je uticala na ekonomiju celog sveta koja je u jednom trenutku bukvalno stala“.

Na ovaj način je započeo govor na 28. Kopaonik biznis forumu ministar finansija Siniša Mali postavljajući scenu na kojoj će dalji uspesi Vlade delovati još impozantnije.

A najveći uspeh prema njegovim rečima je to što izuzev Irske i Turske koje su imale privredni rast prošle godine, Srbija je bila na trećem mestu u Evropi sa najmanjim smanjenjem BDP-a od jedan odsto.

„U 2021. godini dok još traje pandemija borimo se da imamo najviši rast u Evropi. MMF kaže da ćemo imati šest odsto, Evropska komisija 5,3 odsto, a mi kažemo da će rast u 2021. godini biti bliže sedam nego šest odsto. Izuzetan uspeh naše ekonomske politike potvrđuje to što smo od 2018. godine imali drugi najveći kumulativni rast u Evropi“, poručio je Mali dodajući da se nije mogao očekivati visok rast dok se sprovodila fiskalna konsolidacija.

On je istakao i da uprkos izdvojenih osam milijardi evra za tri paketa pomoći javni dug ove godine neće preći 60 odsto BDP-a, što je daleko manje od zemalja kao što su Grčka, Italija, Francuska ili Hrvatska. Ministar doduše nije pominjao zemlje Centralne i Istočne Evrope koje po pravilu imaju manji javni dug od Srbije.

Kao jedan od uspeha ministar je naveo i pad nezaposlenosti na devet odsto prošle godine, kao i to što strane direktne investicije nisu pale kao u okruženju i iznosile su tri milijarde evra.

Što se tiče ekonomske politike, Mali je istakao da su planirane javne investicije u budžetu za 2021. godinu od više od 430 milijarde dinara ili 7,2 odsto BDP-a.

„Javne investicije privlače privatne investicije i to je najzdraviji način rasta“, poručio je Mali, dodajući da ćemo u saradnji sa „prijateljima iz Emirata i Kine“, do kraja godine proizvoditi vakcine u Srbiji u novoj fabrici čija gradnja počinje.

Drugi faktor privrednog rasta je lična potrošnja i Mali je istakao da je rast plata i penzija osnov za rast standarda građana i lične potrošnje, kao i BDP-a.

„Plan Srbija 2025. je da uložimo 14 milijardi evra u osnovnu infrastrukturu i ostajemo pri obećanju da će prosečna plata biti 900 evra, a prosečna penzija 430. evra. Nije lako, ali je izvodljivo“, rekao je Mali, dodajući da će naredne nedelje na sednici Vlade biti zatražen novi aranžman sa MMF-om savetodavnog karaktera koji bi bord MMF trebalo da usvoji u junu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.