Foto: MGSI

Govoreći, naime, o predstojećem početku izgradnje Moravskog koridora (od Pojata do Preljine), ministarka Mihajlović je upravo, kako su preneli mediji, rekla da Vlada Srbije želi da “najbolji grade “ taj koridor, kao i što želi da “najbolje finansijske kuće stoje iza tih kompanija”.

– Nadam se da ćemo uskoro izabrati kompanije i krenuti u izgradnju auto-puta koji će povezati pola miliona gradjana Šumadije koji žive od Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Čičevca, kazala je Mihajlović, demonstrirajući realno, ili simulirano neznanje nedostojno zvanja doktora nauka koje ima i još više funkcije potpredsednice Vlade Srbije i ministarke zadužene za infaraskturu i saobraćaj, te prostorno planiranje, koja bi, na osnovu zaduženja u Vladi, barem morala da zna geografske, istorijske, te etnografske “granice” srpskih regija.

Potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović bi, tako, morala da zna, a ispostavilo se da ne zna, da, osim Trstenika, koji pripada Levču, a time i Šumadiji, nijedno naselje koje je ona pomenula, i koje treba da poveže Moravski koridor, dakle ni Čačak, ni Kraljevo, ni Vrnjačka Banja, ni Kruševac…,geografski, istorijski, etnografski i na bilo koji drugi način, nisu u Šumadiji. Reč je o prekomoravskim varošima koje pripadajui centralnoj i(li) zapadnoj Srbiji, ali ne i Šumadiji.

Ako već javno demonstrira svoje neznanje, mogla bi da pročita šta je pisao najveći srpski geograf Jovan Cvijić, koji je Šumadiju omedjio između Kolubare i Velike Morave, te do Kosmaja na severu, sa Levčem na jugu.

Šumadija od Prvog srpskog ustanka slovi za srpski Pijemnot i donekle je razumljivo što pojedine regije u njenom okruženju pokušavaju da se u nju “udenu”, mimo geografskih, istorijskih i etnografskih karakteristika.

Potpredsednica Vlade i ministraka zadužena za infrastrukturni trazvoj Srbije morala bi, međutim, u svom radu i javnim istupima da se rukovodi proverenim podacima, umesto što stvarnim ili simuliranim neznanjem, nastoji da prikrije činjinicu da su Kragujevac i Šumadija definitivno postali “crna rupa” na saobraćajnoj mapi Srbije i jugoistočne Evrope.

U totalno marginalozovanom šumadijskom delu Srbije već su na delu stagnacija, propadanje i raseljavanje stanovništva. Dulene,Velike Pčelice, Ratković, Sugubina, Gornje i Donje Komarice i brojna druga nekada bogata sela u neposreddnoj blizini Kragujevca, danas su gotovo avetinjski prazna.

Zašto se Kragujevac i Šumadija marginalizuju u meri koja će, dugoročno, prema oceni upućenih, sasvim izvesno da se odrazi i političko-ekonomsko-bezbedonosnu stabilnost Srbije, pouzdano se ne zna, osim što se špekuiliše da je izraz netrpeljivosti predsednika države Aleksandra Vučića prema prethodniku na toj funkciji Tomislavu Nikoliću i sinu mu Radomiru (Nikoliću), koji je, od 2014., kragujevački gradonačelnik.

Ono što je, pak, činjenica jeste da su odluke o gradnji koridora i magistralnih putnih pravaca  uvek ekskluzivno političke, kao što je novac za njihovu izgradnju uvek centralizovan u vrhu državne vlasti, pošto lokalne samouprave nemaju para za njihovu gradnju.

Odgovornost za to što su Kragujevac i Šumadija u poslednjih šest – sedam godini marginalizovani do izolacije, kad su državni infrastrukturno-investicioni planovi u pitanju, snosi aktuelna državna vlast sa Aleksandrom Vučićem na čelu, u kojoj  je ministarka Mihajlović godinama unazad na ključnim pozicijama, i to ne može da se prikrije ni stvarnim ni simuliranim neznanjem o “granicama” Šumadije i ostalih regija u Srbiji.

Deo odgovornosti snose, svakako, i bivša i sadašnja gradska vlast u Kragujevcu koje su, zarad svojih interesa, pristajale i pristaju da taj grad sa svojim šumadijskim okruženjem bude marginalizovan u prostorno-infrastrukturnim planovima Srbije, zbog čega danas o tome u šumadijskoj prestonici “mudro ćute” i vlast i najveći deo lokalne opozicije.

Ekskluzivni krivac je, ipak, država, odnosno njena vlast koja bi morala da vodi računa i o što ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje kojoj je na čelu, što aktuelna Vlada Aleksandra Vučića i Zorane Mihajlović, ako je suditi prema poziciji Šumadije u njenim infrastrukturnim i razvojnim planovima, nikako ne čini. Naprotiv.

U prilog rečenom i činjenica da, uprkos najavama Aleksandra Vučića i Zorane Mihajlović, Kragujevac i Šumadija još uvek nisu povezani ni sa korodorom 10.

Moderna saobraćajnica kojom Kragujevac treba da bude povezan sa tim koridorom gradi se već duže od deceniju, i ugovorna je obaveza države prema Fijatu. Do 2014. kad je Vučić izabran za premijera, izgrađeno je blizu 20 kilometara tog puta.

Od 2014. do sada napravljeno je tek nekolio stotina metara. U više navrata, iz Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja najavljivan početak izgradnje poslednje deonice tog puta, u dužini od pet kilometara, kroz Batočinu, isto toliko puta je i odlagan. Poslednji put je izgradnja te deonice zvanično je bila najavljena za početak juna.

Mesec i kusur dana docnije na najavljenom gradilištu nema žive duše.

Povezani tekstovi