MMF: BDP bolji, nezaposlenost problem 1Foto: EPA-EFE/ JIM LO SCALZO

Prema njemu Srbija će ove godine, a podsetimo, misija Fonda se nalazi u poseti Srbiji do 16. oktobra, zabeležiti pad privredne aktivnosti od 2,5 odsto, dok se sledeće godine najavljuje oporavak od 5,5 odsto.

Na ovaj način MMF je prognozu smestio negde između projekcije EBRD-a s početka meseca da će BDP biti smanjen 3,5 odsto (i još nezvanične projekcije Svetske banke od minus tri odsto) i projekcije Vlade Srbije i Narodne banke Srbije o padu od jedan odsto uz optimistička očekivanja da pada neće ni biti već da će ekonomija završiti na prošlogodišnjem nivou.

Međutim, ni pun dan nakon objave ovih cifara predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je „posle video-razgovora sa šefom misije MMF-a Janom Kejsom Martejnom“ objavio da će MMF uskoro izaći sa novom projekcijom po kojoj će srpski BDP pasti samo 1,5 procenata, po čemu će Srbija „biti najbolja u Evropi“.

Inače, konzervativne projekcije međunarodnih finansijskih institucija su pre nekoliko dana bile predmet oštrog saopštenja Narodne banke u kome su predstavnici države negodovali zbog ocene loših izgleda za Srbiju, pa se čak dovela u pitanje i dobra namera ovih institucija.

U svakom slučaju prema poslednjoj zvaničnoj projekciji MMF-a od srpske ekonomije se očekuje da ove godine ima najmanji pad u Evropi odmah iza Litvanije, kojoj se predviđa kontrakcija od 1,8 odsto.

S druge strane, Srbiji se predviđa znatno bolji oporavak naredne godine. Zanimljivo je da je MMF veoma optimističan i po pitanju rasta u 2022. godini i to od šest odsto, dosta iznad proseka regiona koji MMF zove evropske rastuće i ekonomije u razvoju, da bi u srednjem roku ta stopa krenula da se vraća ka četiri odsto.

Osim privrednog rasta, odnosno pada, koji je, s obzirom na okolnosti, razlog za zadovoljstvo, neki drugi pokazatelji baš i nisu. Fond ocenjuje da će ove godine nezaposlenost iznositi 13,4 odsto, a u 2021. godini 13 odsto, najviše u Evropi posle Grčke i Španije.

MMF: BDP bolji, nezaposlenost problem 2

Ovo je zanimljivo, jer se kao jedan od najvećih uspeha u krizi Vlade navodi pad nezaposlenosti na rekordno niskih 7,3 odsto u drugom tromesečju. Ovo verovatno znači da MMF očekuje do kraja godine i nakon isteka vladinih mera u oktobru, veliki skok nezaposlenosti.

Još jedan od četiri ključna pokazatelja koja je Fond u izveštaju izdvojio je deficit tekućeg računa. Kao što je i očekivano zbog velikog pada uvoza ove godine zbog krize, deficit tekućeg računa će biti smanjen, Fond kaže sa 6,9 odsto prošle na 6,4 odsto BDP-a ove godine.

Međutim, to će posle Grčke biti najveći deficit tekućeg računa u Evropi. I za sledeću godinu Fond ne očekuje smanjenje ovog deficita.

Ostaje pitanje da li će se strane direktne investicije i doznake, koje zbog krize beleže veliki pad ove godine, oporaviti da pokriju ovoliki minus na tekućem računu domaće ekonomije.

Rast potrošačkih cena će u celoj Evropi, osim u Turskoj i Belorusiji, biti stabilan, pa tako i u Srbiji. Inflacija će u Srbiji iznositi 1,5 odsto, dok se Zapadna Evropa nalazi blizu deflacije sa rastom cena od 0,5 odsto ove godine.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović ističe da je skloniji da prihvati procenu MMF-a nego Vlade, mada postoji mogućnost da poslednji kvartal u godini bude iznenađujuće dobar i povuče ekonomiju do tih minus jedan odsto.

„I prethodnih godina kada nije bilo korone pokazivalo se da su te fleš i kvartalne procene bile povoljnije pa se onda u septembru sledeće godine kada se daje konačna ocena ispostavi da je rast bio malo manji nego što je procenjivano, tako da su mi sve te unapred procene pomalo sumnjive. Turizam, ugostiteljstvo i avio saobraćaj koji čine dva do tri odsto BDP-a su zabeležili veliki pad, možda i 50 odsto i ne vidim šta je to moglo da nadoknadi taj pad. A to su grane koje su imale strahovit rast prethodnih godina. Turizam je prošle godine zvanično doneo 1,5 milijardi evra, a nezvanično i preko dve milijarde kada se uračunaju stanovi na dan koji nigde nisu obuhvaćeni“, skeptičan je on.

S druge strane ekonomiju karakteriše to da nemaju svi kvartali jednak udeo u BDP-u.

Tako se u prvom tromesečju kada se spajaju praznici i kada su loše vremenske prilike kod nas pravi 20 do 22 odsto BDP-a, pa zatim je drugi kvartal značajniji kada se proizvodi 27 do 30 odsto BDP-a da bi u trećem kvartalu opet zbog godišnjih odmora bilo proizvedeno manje od četvrtine godišnjeg proizvoda.

Kako objašnjava Filipović, četvrto tromesečje kod nas je udarno i tada se pravi 30 do 35 odsto BDP-a.

„Videćemo kako će proteći oktobar, novembar i decembar i možda zaista dođe do iznenađujućeg rasta privrede, mada opet i prošle godine je u poslednja tri meseca zabeležen visok rast i treba to pobediti. Naravno, to sve pod uslovom da ne bude novih restriktivnih mera zbog korone ili preklapanja virusa gripa i korone. Ipak, skloniji sam proceni da će biti pad od 2,5 do tri odsto, jer ne verujem da je Fond baš toliko neobavešten“, napominje Filipović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.