„U 2006. godini bili smo najuspešnija banka u Srbiji kada je reč o brzini razvoja. Ali, za nas bi 2007. mogla da bude kritična jer smo postavili veoma ambiciozan cilj. Želimo da budemo jedna od tri najveće banke u Srbiji“. Ovako godinu na izmaku i onu koju dolazi vidi Stavros Joanu, predsednik Izvršnog odbora Eurobanke EFG Štedionica. A koliko je u pravu kada je reč o rezultatima ostvarenim u 2006. godini najbolje govore podaci. Sa 9. mesta (u junu) po visini bilansne aktive Eurobank EFG Štedionic je za samo tri meseca napravila iskorak za još dva mesta i na kraju trećeg kvartala učvrstila se na 7. poziciji. Sa aktivom od oko 400 miliona evra, što predstavlja od 190 odsto u odnosu na kraj 2005. godine, ova banka je duplirala svoje učešće na tržištu Srbije i sada zauzima 4,7 odsto tog tržišta, a da bi dostigla planiran cilj taj udeo bi trebalo da utrostruči.
– sada smo već na trećem mestu po razvijenosti mreže, a promet smo povećavali za 25 odsto na mesečnom nivou što je više od 240 odsto godišnje. Svesni smo da su ciljevi sa kojima ulazimo u 2007. godini još ambiciozniji i da će biti teško svrstati se među tri najbolje banke. No, mi verujemo u potencijal srpskog finansijskog tržišta. Pri tom imamo u vidu napredak koji je Srbija imala u 2006. godini a sudeći prema rezultatima istraživanja će se nastaviti. U toku su ozbiljne reforme koje nisu uvek u korist banaka, ali mi moramo tome da se prilagođavamo i verujem da će na kraju sve te promene biti i za nas korisne – objašnjava Joanu.

Lagano klizanje dinara

Politika deviznog kursa dinara nije bitnije uticala na poslovanje banaka, ali problem bi mogao da nastane ako bi došlo do velike deprecijacije dinara koju ja, uzgred budi rečeno, ne očekujem, jer bi tada moglo da dođe do problema sa otplatom kredita. Zato bi voleo da dinar lagano klizi kako bi evro došao na nivo od 84-85 dinara jer je to nivo koji bi za sve bio prihvatljiviji – kaže Joanu.

Eurobanka je, tvrdi naš sagovornik, najbolje poslovala u sektoru rada sa stanovništvom gde je u oštroj konkurenciji stekla prednost. Inače, 2006. je bila izuzetno značajna za banku i u korporativnom sektoru, odnosno u sketoru malih i srednjih preduzeća.
– Krenuli smo sa agresivnijim nastupom tako da već beležimo dosta dobre rezultate. Osnovali smo i lizing kompaniju i tgako ušli u sferu nekretnina. Početkom 2007. godine planiramo da kupimo brokersku kuću jer smatramo da je Beogradska berza tek u razvoju i da će tu biti dosta posla u narednim godinama. Takođe, imamo ambiciju da osnujemo i investicioni fond jer verujemo da će stanovništvo sa tradicionalne štednje ipak preći na korišćenje mogućnosti koje im ti fondovi pružaju – kaže Joanu.
Eurobank EFG Štedionica je inače tokom ove godine više nego duplirala sopstveni kapital i tako stigla do 8. pozicije na rang listi banka u Srbiji. Pomeranje za čitavih devet mesta na toj lestvici dovelo je i Srbiju na čelo prioriteta kada je reč o ulaganjima Eurobank EFG Štedionica s obzirom na to da je tu uloženo viši nego u Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu, ili Tursku. To najbolje pokazuje snažnu opredeljnost ove bankarske grupacije za srpsko tržište. Komentarišući uslove pod kojima je banka poslovala, Joanu kaže da je bilo teško, mada napominje da su sve vreme bili svesni da je to jedini način na koji Srbija može da održi makroekonomsku stabilnost. Uprkos tome, napominje naš sagovornik, nekakav balans između uslova u kojima se radi i interesa stranog kapitala koji ulazi u zemlju mora biti uspostavljen.
– Banke bi trebale da imaju mogućnost da svoj kapital čuvaju u devizama a ne da ga iskazuju u dinarima, koji je ipak nestabilna valuta i nismo sigurni kako će se stvari na tom planu dalje odvijati. Kada sam došao u Srbiju, bio sam veoma iznenađen podatkom da se zarađuje u dinarima, ali se sve prevodi u evre, što govori da stanovništvo nema poverenja u domaću valutu. Zato bi umesto što se bankama sigeriše da nude proizvode u dinarima, trebalo edukovati stanovništvo da veruje svojoj moneti. – Mi smo već predstavili dinarske proizvode izražene kroz u potrošačke kredite i kredite za mali biznis. Time smo podržali napore NBS da afirmiše dinar, ali koliko će to biti uspešno zavisi pre svega od samog stanovništva jer i sada dinar malo učestvuje u toj priči – tvrdi Joanu.
Našeg sagovornika čudi podatak da Banke u Srbiji koje se šire i rastu posluju sa najvećim gubicima. Uz konstataciju da je Eurobank razvijala mrežu i od 20 došla do stotinak filijala, Joanu kaže da će 2006. godinu završiti sa pozitivnom nulom ali dodaje da već u 2007. godini očekuje značajan profit. Kada je reč o konkurenciji, predsednik IO Eurobank EFG Štedionicane smatra da u narednom periodu postoji mnogo prostora za dolazak novih banka, ali samo za jednu ili dve najveće, kao što su Siti ili Dojče banka. On procenjuje da će i preostale manje državne banke naći partnere i da će u narednih dve do tri godine na srpskom tržištu poslovati ukupno dvadesetak banaka. Od grčkih banaka najvećeg konkurenta Joanu vidi u Alfa banci jer, kako kaže, Nacionalna banka Grčke imaće zahtevan proces zbog pripajanja Vojvođanske banke, a Pireus banka posle ponude Kiparske banke za preuzimanje, verovatno će prolaziti kroz velike promene. Uz napomenu da građani Srbije nemaju nimalo razloga da brinu kada je reč o isplati stare devizne štednje koju je Eurobank EFG Štedionica preuzela kao obavezu prilikom akvizicije Nacionalne štedionice, i opasku da će zainteresovanost građana za štednju u bankama sigurno rasti, Stavros Joanu je uputio i kratku novogodišnju poruku građanima Srbije: „Verujete dinaru!“