Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković (arhiva)Tome je verovatno doprinelo što su predsednik Srbije i predsednica vlade nekoliko dana ranije već uveliko koristili ove brojke predstavljajući ekonomske rezultate vlade.
Elem, pad ekonomske aktivnosti od 6,5 odsto u jednom tromesečju je, zvuči neverovatno, čak i dobar rezultat s obzirom da je pad BDP-a u EU na osnovi fleš ocena desetak zemalja bio čak 14,4 odsto.
Prema ovim podacima samo Litvanija je imala manji pad u periodu od aprila do juna -3,7 odsto, dok je sledeća bila Letonija sa -9,7 odsto.
Dakle, postavlja se pitanje koliko je ovaj rezultat dobar, odnosno loš. Pre nekoliko meseci kada su objavljivani podaci za prvo tromesečje, na krilima rasta od pet odsto, direktor RZS Miladin Kovačević je gostujući na javnom servisu izjavio da bi u drugom tromesečju privreda mogla rasti jedan odsto, da bi na kraju godine bila na nuli u odnosu na prethodnu godinu.
Predsednik Aleksandar Vučić je u istom periodu ocenio da „veruje da će i drugi kvartal, iako u aprilu ništa nije radilo, biti sa malim minusom, a možda i ne, iako su procene bile minus sedam, osam odsto“.
S obzirom da drugo tromesečje obuhvata april kada malo šta da je radilo, Vladimir Gligorov, saradnik u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da je to relativno mali pad, „ali je skup jer je došao uz ponovljeni epidemijski talas i ne mali broj smrtnih slučajeva. To će imati i negativne posledice po treći kvartal, a rizikuje se i četvrti“.
Da bi se ocenili efekti epidemije, prema njegovim rečima, moguća su tri pristupa.
„Ako se uporede 2020. sa 2019, to bi onda, uz veoma visoku stopu rasta u prvom kvartalu verovatno i uz brzi rast u drugoj polovini prošle godine, i posebno u četvrtom kvartalu verovatno dovelo do pada proizvodnje od oko četiri odsto. A ako se oduži sadašnje epidemiološko stanje, a možda i pogorša na jesen, onda možda i do pada od pet posto, a zavisiće i od javnih finansija.“
Ukoliko bi se poredila ekonomska aktivnost tokom pandemije sa onima pre pandemije, recimo poslednja tri kvartala prošle godine i prvi kvartal ove sa istim periodom ove i naredne godine, efekat bi mogao biti prema njegovoj proceni, pad od oko šest odsto. Treći način je da se rast ove godine uporedi sa potencijalnim rastom prošle godine i onda bi se došlo do pada od tri-četiri odsto.
„Konačno moglo bi se oceniti koji bi bio ishod da je epidemija stavljena pod kontrolu recimo posle prelaska iz karantinskog režima na onaj sa maskama, ograničenim okupljanjima i smanjenim političkim aktivnostima. Pad u drugom kvartalu bi bio dublji, ali bi oporavak bio brži. I što je mnogo važnije održiviji i jeftiniji i u novcu i u ljudskim životima. Tada bi verovatno recesija završila negde na oko tri odsto gubitka, i to sve imajući u vidu veoma visoku osnovu iz prošle godine. Vlasti su izabrale ovo što se sada odvija da bi se učvrstile. Tako da će trošak biti veći, a za stabilnost ćemo da vidimo“, ocenjuje Gligorov.
Rezultat privrede u drugom tromesečju, a posebno oporavak industrijske proizvodnje u junu izgleda da je predstavljao iznenađenje za predstavnike države.
Premijerka je istakla da je u projekcijama najjačeg udara krize planiran pad od čak 14,5 odsto, zatim se projekcija ublažila na 11,1 odsto. Pre nekoliko nedelja predsednik je pomenuo pad od 9,9 odsto, da bismo stigli do minus 6,5 odsto. Sa rastom od 5,1 odsto u prvom tromesečju dolazimo do pada od 0,9 odsto za celo polugodište.
Međutim, računski gledano dolazi nam teško vreme, jer je privredni rast prošle godine u prvom polugođu bio prilično nizak, na nivou 2,7 odsto da bi u drugoj polovini godine skočio na 5,5 odsto (4,8 odsto u trećem i 6,2 odsto u četvrtom tromesečju).
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da je ovo tek fleš ocena i da očekuje da rezultat bude još i bolji kada svi podaci pristignu i kada se krajem avgusta bude davala konačna ocena BDP-a u drugom tromesečju.
„Sada ulazimo u period sa znatno višom bazom iz prošle godine i biće veoma izazovno zadržati ekonomsku aktivnost na prošlogodišnjem nivou. Ako bismo zadržali ovaj nivo proizvodnje, onda bi to značilo pad od oko tri odsto i pretpostavljam da je MMF na to računao kod svoje projekcije“, ističe Nikolić.
On napominje da će posebno biti teško da građevinarstvo dostigne taj nivo aktivnosti jer je u drugoj polovini prošle godine poraslo za čak 42 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i to pre svega zbog izgradnje gasovoda Turski tok.
„Ako industrija nastavi aktivnost iz juna (rast u odnosu na maj 9,5 odsto, a u odnosu na jun 2019. rast od 2,5 odsto), uz poljoprivredu koja će već izvesno biti dobra, postoji šansa da se kompenzuje građevinarstvo i da na kraju godine budemo na nuli u odnosu na prošlu godinu. Na BDP će negativno uticati indirektni porezi, pre svega PDV koji će biti manji nego prošle godine. Turizam koji je najviše pogođen čini svega 1,4 odsto BDP-a pa je njegov efekat mali“, ocenjuje Nikolić dodajući da će ipak mnogo zavisiti i od oporavka regiona i Evrope.
Zanimljivo je da će ovo biti treća dobra poljoprivredna godina zaredom, a prema rečima Nikolića, nikada se nije desilo da posle odlične godine dođe još bolja.
Za ekonomistu Sašu Đogovića, autora „Makroekonomskih kretanja u Srbiji“, nema dileme da ćemo ove godine imati recesiju i to rezultat iz drugog kvartala ništa ne menja.
„Poljoprivreda će ublažiti pad, u građevinarstvu ima velikih projekata pa ne verujem da će ono doprineti padu, ali skoro sve ostalo hoće. To neće biti dovoljno da nadoknadi pad u industriji, saobraćaju, turizmu, uslugama… Koliko god govorio o rastu od nula odsto, šta god to bilo. Takođe, treba očekivati i pad BDP-a u prvom tromesečju sledeće godine zbog dobrog prvog kvartala ove godine, a onda od proleća oporavak. Za razliku od drugih zemalja koje će imati veliki pad, pa onda veliki rast, tzv. V oblik oporavka, kod nas će biti blaži pad, a onda i blaži rast sledeće godine“, ocenjuje Đogović.
Zbog blokade više ljudi u Srbiji, veća potrošnja
Ogroman rast je zabeležen u junu u prometu na malo od čak 11,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stručnjaci to objašnjavaju time što je mnogo više ljudi u Srbiji u ovom periodu nego ranijih godina pošto se ne može nigde putovati. To povlači veću potrošnju u maloprodaji, a posredno se odražava i na prehrambenu industriju koja je u junu povećana za 6,3 odsto u odnosu na jun lane.
U junu su još i proizvodnja derivata nafte (+44 odsto) i proizvodnja računara i elektronskih proizvoda (+45,7 odsto) zabeležili veliki rast. S druge strane autoindustrija se nalazi u ogromnim problemima na nivou od 53 odsto prošlogodišnje junske proizvodnje. Proizvodnja osnovnih metala je smanjena za 15 odsto u junu međugodišnje, ali ovo će se tek osetiti u julskim podacima pošto je 5. jula ugašena druga visoka peć u železari u Smederevu.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Korona virus: U Srbiji raste broj zaraženih, Nemačka će odobriti Oksfordsku vakcinu za starije od 65 godina
Korona virus: U Srbiji drugi dan zaredom više od 4.000 zaraženih, treći talas bukti u Evropi
Ekipa na vlasti ponovo pokusava da preko gradjvinarstva pogura privredni rast, pa se forsiraju radovi na Moravskom koridoru, kao i na ranije zapocetim projektima, a planira se i brza pruga do Nisa. Gradjevinarstvo je idealno za manipulciju podacima, ali i za razna „ugradjivanja“. Efekti prosolgodisnjih radova su katastrofalni , Turski tok je jos uvek slepo crevo, a naplata putarina mizerna. Ono sto je privlacno za one koji odlucuju je sto se veci deo kineskih kredita ne prijavljuje, pa necemo ni znati da ih imamo dok ne pocne otplata. Bolje resenje je ulaganje u proizvodnju hrane, cime bi se obezbedilo znacajno zaposljvanje i brzi povrat ulozenih sredstava, Medjutim osobama koje su navikle na manipulacije i raznorazne „ugradnje“, takav pristup je potpuno stran.
Bice pad od 12 do 15 procenata, jer nema proizvodnje, lazov Vucic pokusava da zavara, ljudi gube poslove svugde.
MMF plače za Vama, kao i sve najeveće svetske institucije. Prosto ne mogu da veruju da svi ostali daju prognoze od -3% do -5%, a da ćete u pravu biti samo vi sa prognozom od -12% do -15%. Vučić jedini daje izjave da će to biti 0% do -1%, tako da ako je on lažov zbog 3-4%, Vi ste zbog 9-10% lažovčina.
Kako to da država uloži u proizvodnju hrane? Da opet napravi državnu fabriku? Može da da podsticaje za poljoprivrednike i preradu hrane, ali to se već radi. Da imalo znate ekonomiju, znali bi da se rast privrede svake zemlje pospešuje tako što se rade veliki infrastrukturni projekti u građevinarstvu. Ne samo da trenutno zapošljavaju ljude i privredu, već stvaraju uslove za takve stvari u budućnosti. Niko neće doći u zemlju gde nema puteva, železnice… Naravno, u pravu ste što se tiče ugradnje, ali to radi svaka vlast, nemoj da ste naivni. Problem je što prethodna nije znala kako da dođe do novca za infrastrukturu, pa nije ni mogla da gradi. Što se tiče kineskih kredita, ne vidim zašto su oni lošiji od EU ili USA, osim ako su lošiji uslovi kredita. Moje mišljenje je da su mnogo ispravniji. Zapad zahteva da prihvatite njihov način uređenja da bi vam pomogli. Još uvek nisam čuo da Kina traži da vratimo komunizam da bi nam dali kredite.
Ma nije vise ni bitno sta mlate. Nista im se vise ne moze verovati pa ih i ne slusamo. Dostigli su vrhunac moci, mogu da pricaju i rade sta im se hoce. Tj, jos pre 5 godina je njuz net napisao clanak „VUČIĆ: DOŠLI SMO DO ONOG TRENUTKA KADA BUKVALNO MOGU DA IZJAVIM BILO ŠTA BEZ IKAKVIH POSLEDICA“.
Kako je moguce da je pad samo 6.5%? U aprilu nista nije radilo, nema ni ono malo turista, avioni ne lete, nema tranzita, Fijat nije radio, zelezara imala pad a na sve to su u julu ugasili VP1 sto znaci 75000 tona celika manje.mesecno, MEITA je poslala 1000 radnika na odmor ( od 3000) jer su posle stajanja u aprilu,dobili samo 15000 porudzbina za turbopunjace u maju, a pre toga su imali 150000 mesecno. Pa koje grane su napravile, stvarno mali pad od 6,5 % u odnosu ma to.sta.sve nike radilo. Jedino ako se ne broji 380 miliona eura stp smo potrosili na lekove
Tih 380 miliona nisu lekovi, vec maske i respiratori, koji nam nisu bili ni potrebni a koji stoje po skladistima. Investicije na koje smo SPISKALI pare nazalost ne donose profit, avioni, teknkovi, dronovi, PVO sistemi, Ovo ne donose profit odnosi se na drzavu a ne na njih, njima donosi i to pozamasan.
E jaka li je nama ekonomija kad nam pola BDP-a zavisi od jedne ili dve visoke peci. Umesto da budemo najveci izvoznici poljoprivrednih proizvoda i IT, mi se oslanjamo na metal i Fiat da nam drze privredu.
Koliko znam, železara u BDP-u ućestvuje tek sa oko 1%. Mislim da Fijat ima još manji uticaj. Što se tiče poljoprivrede i IT-a, to su nam jedni od bitnijih sektora, naročito IT koji je u ekspanziji i koji je pretekao poljoprivredu. Svakako, mislim da je suština Vašeg komentara bila da privreda treba da bude što raznovrsnija, pa je onda i manje podložna raznim potresima. Na kraju, i moje mišljenje je da 2 glavne grane treba da nam budu IT i poljoprivreda, baš tim redom.
Tome nesebicno doprinosi i Goran Vesic, svojim nakaznim projektima po Beogradu. Steta sto nije ostao u svom rodnom gradu Krusevcu da njega unistava. U dvomilionskom gradu verovatno obrce mnogo veci novac. Njegov zemljak, koji je sa keramickih plocica presao na bezbednost drzave mu pomaze u prometu novca nabavkom povoljnih Range Rovera za dalje maltretiranje gradjana Beograda.