Foto: Beta/Miloš MiškovDeviznim rezervama na ovom nivou obezbedjuje se pokrivenost novčane mase M1 od 174 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrdjuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, istaknuto je u saopštenju.
Bruto devizne rezerve su u 2019. godine povećane za 2,1 milijardu evra, što se, kako je navedeno, u celosti može pripisati aktivnostima NBS, odnosno kupovini deviza (evra) na domaćem deviznom tržištu.
Iz NBS ocenjuju da je to najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze.
Dodaje se da je rast rezervi ostvaren u ambijentu snažnog razduživanja države po osnovu kredita i hartija od vrednosti (neto 0,8 milijardi evra).
Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju decembra iznosile su 11 milijardi i 441 milion evra i bile su veće za 2,6 milijardi evra u odnosu na kraj 2018. godine, dok su u decembru povećane za 43 miliona evra.
Na kraju decembra 2019. bruto devizne rezerve su bile niže za 86,2 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca.
Neto prilivi u devizne rezerve po osnovu aktivnosti NBS na medjubankarskom deviznom tržištu (310 miliona evra) gotovo su u celosti pokrili neto odlive po osnovu deviznih obaveza države (337,4 miliona evra).
Neto prilivi po osnovu donacija (48,7 miliona evra), efikasnog upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno neto 82,7 miliona evra) u najvećoj meri kompenzovali su neto odlive po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka krajem godine (149,4 miliona evra).
Negativan neto efekat na devizne rezerve u decembru imali su i tržišni faktori (40,8 miliona evra). Obim realizovane trgovine devizama na medjubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 739,7 miliona evra i bio je za 173,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.
U 2019. godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno šest milijardi i 303,7 miliona evra. U decembru je vrednost dinara gotovo nepromenjena u odnosu na evro.
U 2019. godini zabeležena je nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,5 procenata. U decembru je NBS na medjubankarskom deviznom tržištu kupila 370 miliona evra i prodala 15 miliona evra.
U 2019. godini NBS je neto kupila dve milijarde i 695 miliona evra (kupovina tri milijarde i 100 miliona evra i prodaja 405 miliona evra).
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Na kupovinu stanova u Srbiji potrošene 4,2 milijarde evra
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru povećane na 13,6 milijardi evra
Slobodno nas zaduzite još 10 milijardi pa da „rezerve“ budu 23 milijarde.
Ako već tako pravite m, od debelog minusa, plus u budžetu, možete i dev.rezerve tako da dignete.
Nisam makroekonomista vec mikroekonomista ali se valjda pomalo razumem i uvu problematiku u kojoj se govori o povecanju deviznih rezervi.Prethodni citalac sumnja u iznete podatke o stanju deviznih rezervi NBS./ Ja smatram da su tacni podaci ali – mnogo podataka je u ovom saopstenju NBS dato – ali ono najvaznije nije,, a to je odakle toliko deviza za kupovinu i odakle preko 2 milijarde evra kojima su otkupljene te ponudjene devize.A odgovor po meni je sledeci:ponudjene devize pristizu u toku cele godine a najvise pre svake nove godine. Sad se postavlja pitanje da li tako obimno pristizu zbog naglo uvecanog naseg izvoza.Verujem da ogromna vecina nas citalaca ne veruje u to a odgovor lezi u tome sto je najveci cist ukupan priliv deviza rezultat unosa deviza nasih gradjana zaposlenih u inostrnstvu sirom sveta i to u iznosu od oko 6 milijardi evra, zatim od turizma i od prihoda od IT tehlogogije- obe po milijardu i nesto evra.Inace izvoz je u deficitu od 6 milijardi.Valjda je sada jasno da nam devizne rezerve donose nasi pecalbari rasuti po celom svetu i da oni prodaju te devize bankama i drugim menjacnicama i da oni spasavaju dinar , ujedno omogucavaju tim novcem veliki uvoz a na veliki uvoz naplacuju PDV od 20 posto i time se direktno slije oko 1,2 milijardi evra u budjet a pre toga se neralno formira kurs za najmanje jos 10 posto sto iznosi jos 600 miliona evra- 6 ,ooo.ooo.ooo evra x 10 %-i plus se javlja investicioni efekat od ukupno uzetih deviza koje se investiraju u domacu proizvodnju, domace usluge i sl.
Na drugoj strani odgovor na pitanje odakle navaca za otkukp tih deviza jeste: da za te potrebe Narodna banka angazuje rezerve deviza koje tezaurise, tj stavlja na stranu – inace bi nastala velika inflacija- a po potrebii nalozi da se odstampaju novi dinari, za njih otkupe unete raspolozive devize a kasnije prodaje deo deviznih rezervi za one dinare za koje ih je i otkupila.I time je krug zatvoren i bice nam spasa- svima nama pa i meni- sve dok nam salju nasi ljudi devize na poklon i koje ce jos vise da salju jer se i dalje masovno sele trbuhom za kruhom.Da li ce nas nekad kazna zbog toga stici ili ne, zavisice od toga kako cemo upotrebiti te devize.
Kurs je podcenjen za 30 a ne 10, sto znaci da su nasi inozemci opljackani za 1,8 mlrdi. Istinu cemo saznati kada sns izgubi vlast, a u medjuvremenu je moguce ocekivati tuzbu drzave srbije z og prevare i kri icnu prijavu tabakovicke zbog krivotvorenja javnih isprava i lazi.
Kolegi komenratoru Bratislavu, ne sumnjam u cifre, sumnjam u to da su postignute zdravom ekonomijom. Kao što je budžet države u plusu a nevešto se izbegava odgovor kako u plusu kada nam zemlju bespomučno zadužuju. Drugim rečima mi smo mrtav pacijent čije se životne funkcije održavaju veštački- zaduživanjem.
Uzgred, ako me pamćenje ne vara spoljnotrgovinski deficit je veći od 8 milijardi.
Možda mi je vid oslabio ali meni Jorgovanka Tabaković mnogo liči na ovoj fotografiji na Dafinu Milanović.
За ову госпођу мало више, 3000!
To je 1 mlrd manje od 2013, gde su pare JorgovAnka?
Jorgovanka „Narodna banka“ Tabakovic Cica … kako to napredno zvuci a tek „magistratura“ pa kobajagi „doktorat“ e, to bas zvuci poznato i „naprdnjacki“, zar ne.
Baš bih voleo kad bi Danas napravio neki feljton o načinu funkcionisanja NBS. Ima tu mnogo šta da se rasvetli, a mislim da ima i dovoljno stručnih ljudi da to objasne.
Ovakva, dosta štura i precizno dozirana objašnjenja više sakrivaju nego što otkrivaju.
Jadna mala NS kosovska izbeglica. Plata preko 5.000 EUR, jadna žena!!!
Citat: U 2019. godini NBS je neto kupila dve milijarde i 695 miliona evra (kupovina tri milijarde i 100 miliona evra i prodaja 405 miliona evra).???!!
Cuvajte te pare! Trebace vam da vratite sve kreedite koje ste uzeli, i jos toliko! Jer, VI NE UMETE da pravite pare proizvodnjomnovih roba, vi ih pljackate od gradjana!!!!!!!!!!!!!