Nekadašnji industrijski pogoni su u stanju između nečijeg i ničijeg

Nalaze se, u vrlo problematičnom stanju, sa stanovišta mogućeg, negativnog, uticaja na kvalitet životne sredine okolnog stanovništva.

I u Baljevcu, sedištu nekadašnjeg rudnika magnezita „Bela stena“ koji je poslovao u okviru „Magnohroma“, tik uz samo naselje nalazi se pogon „MG Serbijen“ u kome se, trenutno, u nekadašnjim pogonima tope automobilski delovi.

Trenutni status ovih, nekadašnjih, industrijskih pogona je, najblaže rečeno, stanje „limba“.

Reč limb koristimo, s pravom, da se opišemo  stanje negde između, u nekom zastoju, stanje koje nije baš udobno, ali u kome se ostaje dovoljno dugo u strpljivom čekanju da, neko ili nešto drugo potezom, akcijom, dodatnom energijom iz tog nekakvog „međustanja“ izvuče te zapuštene i delimično napuštene industrijske pogone.

Mnogo je pokazatelja da se nekadašnji industrijski pogoni, ili brownfield lokacije u Srbiji, pa dakle i u Kraljevu i Raški,  nalaze, već bez malo dve decenije, u tom „međustanju“.

Upravljački one su u nadležnosti države preko Ministarstva privrede i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u potrazi su za novim vlasnicima ali sve više postaju svakodnevna, ozbiljna ekološka pa i bezbedonosna pretnja građanima u neposrednom okruženju i lokalnim samoupravama poput Kraljeva i Raške.

Pre tri godine, baš u Kraljevu, održana je VI Naučna konferencija „Brownfield investicione lokacije-ekoremedijacioni modeli  i ekonomska valorizacija“ u organizaciji Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura. Na ovom skupu je bilo reči i o ekološkim pretnjama po okolinu od zapuštenih industrijskih postojenja, ali i o mogućim modelima ponovnog korišćenja takvih lokacija.

Obradovalo nas je što se o tome počelo govoriti i u Kraljevu, obradovalo nas je što je nekadašnji „Autotransport“ dobio nove vlasnike, kompaniju „Taypa“ iz Turske, obradovao nas je što je marta 2018 Ministarstvo privrede uputilo javni poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekte izgradnje i za obnavljanje braunfild lokacija, ali stanje na terenu, i u Kraljevu i Baljevcu nije se, od tada do danas, na žalost, promenilo.

Da ne grešimo, zabeležili smo, novembra 2018 godine u Kraljevu i prvu akciju na nivou Srbije u otklanjanju, kako je tada rečeno „istorijskog otpada“. Uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine, uklonjeno je više od 150 tona otpada nastalog sinterovanjem magnezita u Magnohromu, čije vlasnik, od maja te godine, postala kompanija Afarak iz Finske.

Potencijalni ekološki problemi na teritoriji Srbije, su među najvećim jer je činjenica  da ne postoje deponije za opasan otpad, a on se, tokom procesa proizvodnje deponovao decenijama u pogonima nekadašnjih fabrika.

Lagerovanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada na takvim lokacijama je bez stručne kontrole i nadzora, a  „međustanje“ takvih lokacija ostavlja lokalne samouprave bez informacija pa dakle i bez mogućnosti da pravovremeno i efikasno reaguju u slučaju ekološkog akcidenta.

Status brownfield lokacija na teritoriji Kraljeva i Raške valja učiniti vidljivijim kako bi se, svi akteri u „lancu odgovornosti“ podstakli da se pozabave njihovim, trenutnim stanjem, zbog mogućih ekoloških, a i drugih problema koje ti lokaliteti mogu uzrokovati po građane, u njihovoj neposrednoj a i daljoj okolini.