Foto: Miroslav Dragojević

Jedni su za to krivili vremenske nepogode, dok su drugi, malo kritičkiji, tvrdili da bi odgovornost trebalo potražiti i u upravljanju najvećom kompanijom u Srbiji. Kako bilo, s obzirom da su objavljeni finansijski izveštaji za 2017. može se videti koliko je podbačaj u proizvodnji zaista i koštao. Na primer, JP Elektroprivreda Srbije je prošle godine imala više nego tri puta manju dobit iz poslovanja nego prethodne godine.

Iako su prošle godine prihodi EPS-a bili za 30 milijardi dinara veći nego godinu dana ranije, rashodi su povećani za čak 52 milijarde. Iza ovog stoji nabavka električne energije s obzirom da EPS nije mogao da proizvede dovoljne količine struje. Za troškove nabavke struje potrošeno je 96 milijardi, naspram 56 milijardi dinara iz 2016. godine.

Prema godišnjem izveštaju EPS-a, proizvodnja električne energije u 2017. je posle poplavne 2014. godine bila najmanja u poslednjoj deceniji. Za 12 meseci prošle godine proizvedeno je 34.000 gigavat-časova, što je sedam odsto manje i od plana i od prethodne godine.

Navodi se da su zbog loše hidrološke situacije hidroelektrane podbacile u odnosu na plan za 15 odsto. Termoelektrane su podbacile za osam odsto, ali za tri odsto u odnosu na 2016.

„Ovakvi rezultati proizvodnje su posledica problema sa klizištima u zoni otkopavanja na Polju D u Kolubari. Od marta meseca, deo blokova u TENT-u je radio na tehničkom minimumu, prema dovozu uglja i u cilju održavanja deponija uglja iznad minimalnog nivoa kako bi se osigurala stabilna proizvodnja, a deo blokova je potiskivan u hladnu rezervu zbog nedostatka uglja“, navodi se u izveštaju.

Udar na bilans uspeha EPS je poprilično ublažilo slabljenje evra i posebno dolara u odnosu na dinar tokom prošle godine, pa je EPS zabeležio prihode po osnovu kursnih razlika od celih 10 milijardi dinara. Na kraju neto dobit JP EPS je iznosila 3,4 milijarde dinara, naspram dobiti od 8,8 milijardi iz 2016. godine. Konsolidovani bilans cele Elektroprivrede Srbije je ipak pokazao veću neto dobit u 2017. nego u 2016. godini. Delom zahvaljujući dobiti EPS distribucije od nešto više od dve milijarde dinara u odnosu na gubitak iz prethodne godine, ali i zbog daleko manjih poreskih obaveza. Tako je ukupan rezultat pre poreza u prošloj godini iznosio 8,2 milijarde dinara i za 4,3 milijarde je bio slabiji nego godinu pre. Međutim, dok je poreska obaveza u 2016. godini iznosila 6,8 milijardi, u prošloj godini je ona bila svega 1,8 milijardi dinara. Na kraju je ispalo da je neto dobit u 2017. od 6,4 milijarde bila veća nego u 2016.

Uprkos teškoj situaciji u kojoj se EPS prošle godine našao, doneta je odluka da se državi kao osnivaču isplati 18,2 milijarde dinara. Tokom prošle godine isplaćeno je tri milijarde, a ostatak je knjižen kao obaveza kompanije prema državi. Zbog ovoga je čak povećan kumulativni gubitak kompanije koji je na kraju prošle godine dostigao celih 123 milijarde dinara.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je prošle godine ukazivao na propuste u upravljanju EPS-om i zastoju u kopanju uglja dok su vlasti za slabiju proizvodnju krivili isključivo nevreme, ocenjuje da slabiji rezultati poslovanja ne iznenađuju zbog problema u Kolubari, ali i zbog loše hidrološke situacije tokom leta i jeseni.

„Na neto rezultat su uticale i pozitivne kursne razlike, posebno zbog kredita u dolarima zbog čega je zabeležen kapitalni dobitak. Međutim, to je samo privremeno. Dolar ove godine jača i ta dobit se može istopiti. Ono što je problem su obaveze koje je država nametnula svim javnim preduzećima, pa i EPS-u. Oni nije trebalo da uplaćuju dividende u budžet, ni prošle ni ove godine. Kao prvo jer budžetu to nije bilo potrebno pošto je bio u suficitu, a drugo jer su EPS-u potrebne ogromne investicije što u proizvodne kapacitete, što u ekologiju. Ovako umesto taj novac da ode u investicije, on je otišao u budžet gde 90 odsto ide u tekuću potrošnju“, smatra Arsić, dodajući da se na ovaj način deo tereta fiskalne konsolidacije prebacio na EPS i druga javna preduzeća. Koliko je velika potreba za investicijama pokazuje podatak da je prosečna starost termoelektrana 42 godina, a hidroelektrana 49 godina.

Poslovni rezultati Elektroprivrede osciliraju iz godine u godinu toliko da LJubodrag Savić ističe da je teško dati bilo kakvu ocenu poslovanja.

„Nema novih kapaciteta već dugo, a imamo različite rezultate koji idu od visokih profita do gubitaka. Ono što znam na osnovu nekih ranijih analiza je da EPS za proizvodnju jednog kilovat-časa koristi dva puta više ljudi nego uporediva češka elektroprivreda. Sve analize pokazuju neracionalno poslovanje, preveliki broj zaposlenih, gubitke na mreži i još uz to najnižu cenu struje u Evropi“, napominje Savić.

Prema izveštaju EPS-a prosečna cena kilovat-sata u 2017. je iznosila oko sedam evrocenti sa porezom i taksama, a bez njih 5,3 evrocenta. Prosek u Evropi je 16,2 evrocenta po kilovat-satu.

Takođe, gubitak na distributivnoj mreži iznosio je prošle godine 12,92 odsto.