Obveznice kao način da se za državne firme štampaju pare? 1Foto: Aleksandar Roknić

Naime, pojednostavljenje i pojeftinjenje objavljivanja prospekta kompanija koje izdaju obveznice je jedna od antikriznih mera iz paketa pomoći privredi, ali do sada nije bilo jasno kakva je tačna uloga države u razvoju tržišta korporativnih obveznica. Prema izjavama zvaničnika moglo se naslutiti da će država direktno iz budžeta kupovati obveznice preduzeća, a među njima i javnih i državnih preduzeća, ali, za sada se ispostavilo da se u stvari radi o modelu koji već dugo primenjuju američki FED i Evropska centralna banka. Naime, banke kupuju obveznice preduzeća, a onda ih na sekundarnom tržištu otkupljuje centralna banka ili ih koriste kao sredstvo obezbeđenja prilikom uzimanja kredita za likvidnost od centralne banke. Za sada kao kolaterale banke mogu da ponude državne obveznice ili blagajničke zapise Narodne banke Srbije.

Dakle, ovaj potez nije ništa novo sam po sebi, ali su okolnosti poprilično nove. Za razliku od SAD ili evrozone koji imaju višedecenijsko tržište korporativnih obveznica vredno bilione dolara, tržište korporativnih obveznica je u Srbiji praktično nepostojeće. Do pre desetak godina bilo je samo nekoliko emisija kompanijskih obveznica i to za poznate kupce i njima se nije trgovalo na berzi. Jedan mali deo emisije obveznica Erste banke se i sada nalazi na berzi, ali nikakvog prometa njima nema. S druge strane, jedino što cveta na Beogradskoj berzi je tržište državnih obveznica.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da prvo banke moraju da kupe te obveznice, ali postavlja se pitanje zašto bi one to uradile.

„Koje bi banke imale motiv da kupuju obveznice kompanija sa kojima već imaju direktan kontakt kao klijentima. Takođe, velike i solidne kompanije mogu lako doći do povoljnog kredita. Firme će gledati da im se emisija obveznica isplati više od kredita banke. Sa ovako niskim kamatnim stopama na kredite i uz činjenicu da ECB neće menjati monetarnu politiku bar godinu, dve to nije ambijent u kome je realno očekivati razvoj ovog tržišta“, objašnjava Đukić.

On dodaje da su centralne banke stavile u fokus tržište korporativnih obveznica tokom svetske finansijske krize i posebno sadašnje kovid 19 krize kako bi obezbedile likvidnost kompanija i tako sprečile masovna bankrotstva.

„Monetarne vlasti se pojavljuju u ulozi kupca obveznica, ali to tržište već decenijama funkcioniše. Na taj način monetarne vlasti daju signal bankama da finansiraju kompanije iako je kriza. FED je osim korporativnih obveznica čak dao signal da će kupovati i akcije kompanija. Ali u Srbiji je berza kompromitovana duže od decenije, zbog nepostojanja zaštite malih akcionara i jer se koristila samo kao instrument za proces privatizacije“, ističe Đukić.

Prema odluci NBS, centralna banka će kupovati samo obveznice kompanija koje budu izdale obveznice do 31. decembra 2020. i koje nisu dužeg roka dospeća od pet godina. Takođe, u obzir ulaze samo obveznice sa bonitetom B – veoma dobar ili boljim, a koji određuje Agencija za privredne registre. U obzir ne dolaze papiri finansijskih institucija koje kontroliše Narodna banka. Takođe, NBS ne može direktno da otkupi obveznice preduzeća u državnom vlasništvu.

Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, kaže da je to zamišljeno tako da banke otkupljuju obveznice, drže ih do dospeća, osim ako ne upadnu u problem sa likvidnošću kada mogu da ih prodaju NBS ili da ih daju kao zalog za kredit centralne banke.

„Rešenje je korektno, ali neće mnogo pomoći razvoju finansijskog tržišta, odnosno berze. Mnogo bi bolje bilo da banke prodaju na tržištu te obveznice ukoliko im je potrebna likvidnost, a da se NBS drži po strani. Preduzećima je jednostavnije da prodaju obveznice banci, ali tako sužavaju broj investitora koji mogu da ih kupe“, primećuje Jorgić.

On dodaje i da emisija obveznica znači i da kompanija mora da otvori svoje bilanse prema investitorima, da stekne njihovo poverenje i da ih ubedi da ulože svoj novac baš u njihov dug“, podseća Jorgić dodajući da je kao i uvek važno kako se neki propis primenjuje.

Prema procenama stručnjaka nakon pojednostavljenja propisa potrebno je oko dva meseca da kompanija emituje obveznice. To ne daje puno vremena preduzećima da se odluče za ulazak u proces emisije obveznica. Međutim, neki smatraju da je ovo pre svega namenjeno finansiranju državnih preduzeća i možda čak i privilegovanih privatnih preduzeća. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da NBS na razne načine povećava količinu novca, pa i otkup obveznica može biti jedan od njih.

„Doneli su odluku o otkupu obveznica kojih nema. Samo da to ne bude namenjeno finansiranju državnih preduzeća, kao što su EPS, Er Srbija, Telekom iz primarne emisije. Mi smo već imali tako nešto u bivšoj Jugoslaviji. Tada se to radilo preko refinansiranja kredita. Banka odobri kredit društvenom preduzeću, jer zna da će joj taj kredit otkupiti Narodna banka. Osim toga i određivanje rejtinga od strane APR-a nije kredibilno na međunarodnom tržištu“, upozorava Arsić podsećajući da Srbija nije SAD ili evrozona i da ukoliko bi se emitovalo previše dinara građani bi mogli da odu u menjačnice da ih menjaju za evre. To bi prema njegovim rečima, značilo da bi prevelika ponuda dinara mogla bi da stvori dodatni pritisak ka smanjenju deviznih rezervi.

„Tražnja za evrom je stabilna. Kada se emituje novac u EU ljudi neće ići da za evre kupuju dolare ili jene. Kod nas kada se daju dinari ljudi idu da kupuju evro. Dolar ili evro su rezervne valute i koriste se u mnogim državama sveta „, napominje Arsić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.