Oko 5G mreže vrti se Vašingtonski sporazum, besparica i teorije zavere 1Foto: EPA-EFE/ WU HONG

Ipak, izgleda da pobeda i sustizanje mogu da sačekaju, pošto je nedavno premijerka rekla da se zaustavljaju planovi o uvođenju 5G mreže koja slovi kao glavni pokretač Četvrte industrijske revolucije, jer „građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom. Za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju. Ali, nama kao običnim građanima 5G mreža nije potrebna“.

Ovo je zanimljiva argumentacija s obzirom da je i premijerka i dobar deo vlade svakom prilikom govorio o značaju digitalizacije i dostizanju razvijenih zemalja i ulozi koju peta generacija mobilnih mreža ima u tome.

Država je čak planirala da krajem ove godine sprovede javno nadmetanje za frekvencijski opseg potreban za 5G koji je glavni uslov da dođe do razvoja ove mreže u Srbiji.

U julu je zbog pandemije, nadmetanje odloženo za prvo tromesečje sledeće godine, a sada vidimo – od toga nema ništa.

Zašto je došlo do takvog raskoraka između pređašnjih najava i sadašnjeg „to građanima ne treba“ nije poznato, ali u javnosti provejava nekoliko mogućih razloga.

Jedan od njih mogao bi biti Vašingtonski sporazum u kome smo potpisali da ćemo zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača, a tamo gde postoji da ćemo je blagovremeno ukloniti.

Mnogi stručnjaci su ukazali da se to po svoj prilici odnosi na opremu kineskog Huaveja čije prisustvo je SAD značajno ograničila kod sebe, a dosta truda ulaže da od njih okrene i druge zemlje.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je 5G trebalo da dovede do većeg nivoa konkurentnosti i efikasnijeg poslovanja srpske privrede.

„Uopšte nije pitanje da li stanovništvu treba. Većina nas ni ne zna šta je 4G a šta 5G, ali oni kojima treba, znaju. Mi smo potpisali u Vašingtonskom sporazumu da se nećemo oslanjati na nepouzdane partnere i jasno je na koga se tu mislilo. Zaobilaznim putem, ne gurajući kineskom partneru prst u oko, stavili smo to na čekanje, da se vidi kako će ići sa novom američkom administracijom i šta će ostati od Vašingtonskog sporazuma“, ocenjuje Đogović dodajući da ne možete govoriti kako ćemo među prvima to uvesti i kako ćemo dostići razvijene zemlje, a onda reći da to građanima ne treba, kao i da ako hoćemo visoku tehnologiju i inovacije onda bolje ulagati u 5G umesto u nabavku opreme za bezbednosni sektor.

Premijerka je kasnije istakla da će Srbija nastaviti da radi na razvoju 5G mreže i na finalizaciji svega što je potrebno za objavljivanje tendera dodajući da Srbija ne zaostaje za zemljama EU, budući da mnoge zemlje EU još nisu uvele 5G mrežu, kao i da prvo treba razviti 4G mrežu.

Ipak, mnoge je uvode, pa je recimo krajem oktobra, uprkos koroni, Hrvatska započela sa komercijalnom upotrebom 5G.

Takođe, prema izjavi pomoćnice ministra za telekomunikacije u oktobru pokrivenost Srbije sa 4G je oko 98 odsto.

Jedan od razloga zašto se odlaže raspisivanje tendera mogao bi biti i nedostatak novca.

Opremu i ulaganja bi trebalo da obezbede oni koji dobiju na nadmetanju pravo korišćenja frekvencija, odnosno budući provajderi 5G što ne moraju biti samo postojeće telekomunikacione kompanije.

Ipak, one su glavni favoriti, a problem može biti što su se neke od njih značajno istrošile prethodne dve, tri godine i sada se nalaze u velikim dugovima.

Aleksandra Smiljanić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ističe da su kapaciteti telekomunikacione mreže u Srbiji već dosta veliki, tako da dalje proširenje kapaciteta mreže nije hitno ukoliko sredstava nema dovoljno.

„Vrlo je bitno, pre svega, da Telekom održava svoju mrežu na profesionalan način i da iskoristi efikasno opremu koju je već kupio. Drugo je pitanje da li je Telekom sredstva potrošio ekonomično, i da li je preplatio firme koje je kupovao. Kupovina kablovskih operatora nije bila dovoljno transparentna, i rukovodstvo Telekoma nije obrazložilo na uverljiv način cene kompanija koje je kupovao. Te kupovine bi svakako trebalo ispitati u narednom periodu da bi se sprečile buduće zloupotrebe sredstava državnih preduzeća“, ocenjuje Smiljanić.

Treći razlog mogao bi biti i to što se, globalno, pa i u Srbiji, 5G mreži pripisuju raznorazna svojstva, a pre svega da šteti zdravlju.

Tako smo letos mogli videti po američki i evropskim gradovima proteste protiv 5G, pa čak i rušenje i paljenje stubova na kojima su mislili da se nalaze antene.

Na internetu se pojavila i teorija da ljudi ne umiru od kovida već od 5G, kao i još sijaset drugih.

S obzirom da su izbori kod nas planirani za prvo tromesečje sledeće godine, a u javnosti ne nedostaje onih koji veruju u teorije zavere u vezi 5G možda je i to razlog za odustajanje od širenja ove mreže.

Akademik i fizičar profesor Zoran Petrović ističe da uvođenje nove tehnologije otvara mogućnosti i u delu za koji je tehnologija pravljena, ali i za druge načine upotrebe.

„Tvrdi se da će 5G omogućiti vozila bez vozača, hirurške operacije na daljinu, razne animacije i virtuelne realnosti. Ako druge zemlje stave to na meni, a mi ne, oni nas neće čekati da bi zauzeli tržište aplikacija za 5G. Ubeđen sam da je to šansa i za opstanak našeg obrazovnog kadra i za povezivanje sa međunarodnim kompanijama u hajtek oblasti. Mi sada ne učestvujemo u hajtek razvoju već u korisničkom delu“, napominje on. Pored toga, Petrović kaže da bi bio „strašno razočaran ako bi na ovu odluku o odlaganju uticao lobi koji širi neistine o 5G po internetu i medijima. Država mora da donosi teške i nepopularne odluke poštujući struku, ali i poslovne interese. Moguće je i da su sadašnji provajderi uložili mnogo novca, a nisu ga povratili i sada ne bi mogli da izdrže novi ciklus ulaganja, a ako bi se pojavio neko novi pokupio bi sav profit“, napominje on.

Pripreme za dodelu frekvencija već počele

U Ratelu, koji je zadužen za raspisivanje javnog nadmetanja za frekvencijske opsege kažu da je ove godine Vlada usvojila novi Plan namene radio-frekvencijskih opsega za mobilne i fiksne komunikacione mreže, odnosno, za javnu mobilnu telefoniju, a na tehnološki neutralnoj osnovi, što znači da mogu da se koriste i za postojeće (2G, 3G, 4G) i nove (5G) tehnologije. U Ratelu kažu da su za „pionirske“ frekvencijske opsege za uvođenje tehnologije 5G pripremili planove raspodele radio-frekvencija i dostavili ministarstvu koje je donelo većinu tih dokumenata. Takođe je potpisano 13 bilateralnih i jedan multilaterani koordinacioni sporazum sa susednim zemljama o korišćenju radio-frekvencijskih opsega. „S obzirom na planove države u prethodnom periodu kao i najave za održavanje javnog nadmetanja u 2020. godini za frekvencijske opsege namenjene za 5G, Ratel je pripremio naveden regulatorne uslove, a takođe zbog složenosti krenuo u pripremu samog javnog nadmetanja kroz izradu studije od strane Elektrotehničkog fakulteta“, objašnjavaju u Ratelu i dodaju da su pojedini operatori mobilne telefonije (Telenor i Telekom) testirali 5G bazne radio-stanice i Ratel im je izdavao privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija na nekoliko lokacija u Beogradu. Privremene dozvole su izdavane sa zakonskim rokom važenja od 60 dana, a trenutno u zemlji ne radi ni jedna eksperimentalna 5G bazna radio-stanica.

close
Oko 5G mreže vrti se Vašingtonski sporazum, besparica i teorije zavere 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.