Zašto su mediji pod stalnim pritiskom i šta to govori o prirodi vlasti, šta je politika uradila našim medijima od 90-tih godina do danas, zašto vlast ne voli političku karikaturu, samo su neka od ključnih pitanja kojima se bavi Aleksandra Krstić u knjizi „Rat protiv novinara“, koja je sinoć predstavljena u Prostoru „Miljenko Dereta“.
Novu knjigu, upravo objavljenu u izdanju Arhipelaga i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, predstavili su profesorka dr Ana Martinoli, profesor dr Nebojša Vladisavljević, Dragana Žarković Obradović, BIRN Srbija, Rade Đurić, NUNS, kao i autorka, redovna profesorka i prodekanka za naučnoistraživačku delatnost na FPN, a ovaj razgovor se interesovanjem kojim je ispraćen pokazao kao društveni događaj, upriličen povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija.
Kako je na početku istakao Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga koji je bio i moderator ovog razgovora, u knjizi „Rat protiv nasilja“ Aleksandra Krstić istražuje mehanizme nasilja i političke kontrole nad medijima kao jednu od ključnih strategija nedemokratskih, populističkih, hibridnih i u različitoj meri autoritarnih režima, i preispituje sukob politike i medija i mržnju prema medijima kao globalni fenomen.
– Neobično aktuelna, ova knjiga pogađa jednu od najvažnijih tema društvenog, političkog i medijskog života, i zaseca u sudbine čitavog niza ljudi koji se bave profesijom koja je dugo vremena bila ugledna i uticajna, a koja je u mnogim društvima u savremenom trenutku pod jednom vrstom pritiska. U čitavom nizu modernih društava imamo situaciju da su mediji i novinari pod jednom vrstom neprestane represije, jer su stvorene političke okolnosti u kojima su mediji i novinari postali meta različitih oblika pritiska.
Od političkog do ekonomskog, od onog koji je izraz neposrednog fizičkog nasilja do onog digitalnog, koje možemo da pratimo skoro svakog dana, usmerenog protiv nekog medija i novinara, i same ideje da je moguće na kredibilan način obaveštavati čitaoce o pitanjima koja se tiču njihovog života – rekao je Božović.
„Rat protiv novinara“, kako je naveo, daje upečatljivi analizu i širok raspon od nasilja nad novinarima u Srbiji do nasilja nad novinarima kao globalnog iskustva, i razmatra političku stvarnost u kojoj se novinarstvo doživljava kao pretnja, a nekontrolisana informacija kao društvena opasnost i politička subverzija.
Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je i recenzentkinja ove knjige, ukazala je da danas može da se govori o „jednoj vrsti devalvacije novinarske profesije“.
– Dok se sa jedne strane slobodni mediji verbalno demoliraju, sa druge strane se gradi nešto što bi te medije trebalo da zameni, knjiga postavlja pitanje koje je važno da na neki način izgovorimo naglas, a to je šta se dešava sa novinarskom profesijom, šta se dešava sa novinarstvom na brojnim tabloidnim televizijama i novinama koje su, nažalost, najčitanije, najdostupnije, vrlo često najgledanije.
I ne samo što opstaju uprkos brojnim kršenjima različitih zakona, pravilnika, već finansijski kapitalizuju svoje pozicije i možemo da vidimo da se lojalnost nagrađuje finansijski i kroz druge privilegije i dodelu frekvencija kroz REM“ – istakla je Martinoli.
Prema rečima Dragane Žarković Obradović, direktorke BIRN Srbija, i BIRN, kao i većina nezavisnih novinara u Srbiji, izložen je napadima, pretnjama, praćenjima, špijuniranju i pokušaju diskreditacije.
– Ono što na prvi pogled može delovati kao incident, prosta ljudska zloba, ili glupost, još jedan u nizu ekcesa i afera na koje se za par dana zaboravi, u stvari je deo šire i dobro promišljene strategije protiv nezavisnih medija. U tom smislu, verovatno najdragoceniji ali i najteži deo ove knjige, su brojni primeri iz 25 godina duge priče o mržnji političara prema slobodnim I kritičkim medijima – rekla je Obradović.
– Prateći kako se kroz knjigu primeri napada zgušnjavaju, njihovu eskalaciju i njihovu sve veću besmislenost – postaje jasno da je gubitak smisla jedno od najefikasijih oružja u tom ratu protiv novinara, tako da je i sam pokušaj da se sistematizuje i unese smisao u ovaj besmisao hrabar poduhvat, koji razobličava da je u pitanju njegovo sistemsko, plansko generisanje.
Jer, ono što je većinu nezavisnih novinara opredelilo upravo za ovaj posao jeste vera u njegovu važnost, u društvenu vrednost novinarstva. Međutim, kada se svemu što novinari rade oduzme smisao, kada se obesmisle I sami mediji, kada se izgube činjenice i sve društvene i političke norme, onda društvo tumara. A društvom koje tumara lako se manipuliše.
Naše društvo, kako je istakla direktorka BIRN, kao i mediji koji dele njegovu sudbinu, ispostaviće se da tumara već decenijama.
– Demokratija počiva na krhkom balansu moći između političara i medija – kako je koja vlast jačala, kako je dublje tonula u autokratiju a instutucije sistema postajale slabije, tako je ovaj rat protiv novinara dobijao zamah. Zato je je važno da podsetimo – rat protiv novinara nije metafora, u ovom ratu novinari su ubijeni, i za to niko nije kažnjen. Pogotovo je vazno da o tome pričamo danas kada je broj fizičkih napada na novinare raste, i kada je press prsluk i bukvano postao meta.
Još jedna važna stvar na koju ova knjiga ukazuje, prema rečima Obradović, je značaj dokumentaovanja.
– Tokom godina prošli smo put od toga da se na napade na novinare ne obaziremo, jer smo smatrali da su sporadični incidenti, da verujemo da će ispravnost onoga što radimo govoriti sama za sebe, da normalizujemo situaciju, da mislimo su napadi deo posla i potvrda da ga dobro radimo – do toga da u jednom trenutku shvatiš da toga već toliko ima, da jedan događaj prestiže drugi I da je neophodno da se zabeleže, i da se na svaki reaguje, jer se inače gubi iz vida ova šira slika i sistemska priroda antimedijske kampanje.
U tom smislu, kako ističe, „Rat protiv novinara“ nije samo katalog beščašća, ona je spomenar jednog profesionalnog života.
– To dokumentovanje, kao i ova knjiga, važan je deo borbe narativa – sa jedne strane narativa da su mediji obesmišljeni, nepouzdani I nepotrebni, I sa druge, da su društveno važni, toliko važni da se protiv njih vodi rat, svaki dan, bez izuzetka. O tome mora da se govori, jeer za istinske novinare i medije u današnje vreme ne može da postoji drugo stanje osim stanja borbene gotovosti – istakla je Obradović.
Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije preporučio je javnim tužiocima i policajcima da pročitaju knjigu „Rat protiv novinara“, da sagledaju generatore nasilja kroz silne izjave koje su ovde prikupljene i sistematizovane, i da vidimo kada je to nasilje nastalo, kako nastaje, kakve posledice proizvodi i koji su krajnji rezultati, a slične stavove o sankcionisnju nasilja nad medijima i novinarima izneo je i profesor FPN dr Nebojša Vladisavljević.
Prostor „Miljenko Dereta“, kako smo mogli da vidimo, pokazao se malim za promociju knjige Aleksandre Krstić – mesta je jedva bilo i za stajanje, a ona je, obraćajući se na kraju ovog razgovora, upravo krenula od te činjenice.
– Htela bih da se zahvalim svima što ste došli u ovako velikom broju, zaista sam srećna što su danas ovde novinari i profesionalni mediji o kojima sam pisala, mnoge od njih sam intervjuisala tokom godina, kolege iz civilnog društva, novinarskog udruženja i asocijacija sa kojima sarađujem godinama na unapređenju novinarstva i borbu za profesiju, kao i moje kolege sa fakulteta, porodica i prijatelji.
Posebno bih se zahvalila izdavačima, Arhipelagu i mom FPN-u, dekanki i našim sjajnim prodekanima na podršci, recenzentma knjige, kao i večerašnjim govornicima kao sjajnim kolegama ne samo na kritičkom čitanju, nego i na podršci da se tokom prethodnim godina istraživački i profesiornalno bavim ovom važnom temom.
Kako je istakla, njoj je bilo važno da piše o ratu protiv novinara i svim sporednim borbama koje se vode na tom frontu.
– Kao što ste i sami čuli, to nije samo fizički obračun, nego i digitalni, manipulativni, upakovan u tako sofisticirane mehanizme spina, pritisaka, udaraca, zarobljavanja, instrumentalizacije. Ja sam o tome govorila prethodnih godina u medijima, u različitim prilikama i na poziv novinara koji su hteli da razumeju šta nam se to dešava, ne samo u svetlu velikih tragedija koje su nas zadesile, nego i povodom drugih događaja koji su se dešavali tokom vremena.
A najvažnije, objasnila je Krstić, da knjiga bude razumljiva za širu javnost.
– Ova knjiga se ne obraća samo političarima i novinarima, državi, institucijama, udruženjima, tužilaštvima, studentima novinarstva, akademskoj zajednici, stručnoj javnosti, nego i javnosti uopšte – građanima, ljudima koji žive u Srbiji i koji prate i ne prate medije, znaju ili ne znaju kolika je moć medija, njihov uticaj, imaju ili nemaju televizor, društvene mreže.
U tome su mi pomogli brojni intervjui koje sam uradila tokom godina sa novinarima i urednicima iz skoro cele Srbije, neki od njh su večeras ovde, analize koje sam pisala za Vreme, knjige i tekstovi koje sam čitala da bih osvetlila i globalnu perspektivu i ono što se dešava sa mržnjom prema medijima uopšte.
A posebno sa aspektom nasilja nad novinarima i novinarkama, digitalnim napadima, kao i drugim političkim i ekonomskim mehanizmima zarobljavanja institucija. Iznenadili su me mnogi podaci, dokumenti, istraživanja, u nekim državama su ubistva novinara i napadi na novinarke svakodnevni problem koji se ne rešava, istrage koje ne daju rezultate, nekažnjivost koja je i dalje jako visoka u celom svetu.
Kako je navela, iznenadila je arhiva američke štampe o karikaturama, cenzuri tog sjajnog žanra i odnosu vodećih američkih predsednika, lidera prema karikaturistima kao uticajnim umetnicima i hroničarima stvarnosti.
– To istraživanje se nadovezalo na ono koje smo Nebojša Vladisavljević i ja radili prethodnih godina kada smo se bavili karikaturama u kontekstu oslikavanja autoritarnog režima, a odvelo me je dalje do Koraksa koji me je u jednom popodnevu odveo u mnoge prethodne decenije i precizno, oštro i onako kako on ume skicirao portret odnosa raznih vlasti prema karikaturi kao kritici režima, ali i kritici opozicije, međunarodne zajednice, nas kao naroda uopšte.
Profesorka FPN je posebno istakla razgovor koji je u utorak, pred promociju ove knjige, vodila na predavanju sa studentima treće godine novinarstva o slobodi medija, povodom Svetskog dana slobode medija, koji su videli podatke da je Srbija užasno mnogo pali po ideksu slobode medija.
– Doneli su mi kratke video radove o tome šta je za njih lično sloboda medija, zamoila sam ih da to urade povodom 3. maja. Treba da nam bude važna i ta perspektiva, probaću da ukratko sumiram ono što sam danas od njih naučila: za njih je sloboda medija isto što i istina, a bez istine nema javnosti, istina doprinosi da se bude jači od straha, da se bude novinar bez straha i da se kritički propituje stvarnost, da se pridržava zakona, etike i da se ne manipuliše.
To su mi danas rekli moji studenti. Ne znam kako se završava ovaj rat o kome pišem, ali znam da ima nade za srpsko novinarstvo – istakla je Aleksandra Krstić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
